Uhapšen Ratko Mladić
3 posters
Strana 1 od 1
Uhapšen Ratko Mladić
Ухапшен Ратко Младић!
Одбегли хашки оптуженик Ратко Младић ухапшен је јутрос, потврдио је председник Србије Борис Тадић. Младић је ухапшен у селу Лазареву код Зрењанина, а крио се под именом Милорад Комадић.
Особа ухапшена јутрос под именом Милорад Комадић је одбегли хашки оптуженик Ратко Младић, потврдио је председник Србије Борис Тадић. Према за сада незваничним информацијама, ухапшен је у селу Лазареву код Зрењанина.
Био је генерал и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године. Оптужен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију и од 1996. није био доступан јавности.
Априла 1992. потоњи ратни командант босанских Срба Ратко Младић, ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника, а већ наредног дана постављен је за начелника штаба и уједно заменика команданта у Команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву.
На ту дужност ступио је 10. маја 1992. Генерал Младић је, 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бања Луци, а на предлог др Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.
Младић је 1995. године оптужен за ратне злочине, који укључују геноцид, саучесништво у геноциду, злочин против човечности и кршење обичаја ратовања, пред Хашким трибуналом.
Новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић је смењен са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за Начелника Генералштаба, под притсиком међународне заједнице и Хашког трибунала.
Званично, војна каријера у ВРС му се завршава половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002, када указом Председника Републике Српске "престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића."
Међутим, генерал Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице 28. фебруара 2001. није пензионисан.
Пензију је уредно примао до новембра 2005. када му је, под притиском западних земаља и све учесталијих захтева Хашког трибунала за изручењем, она укинута.
Сва непокретна имовина замрзнута му је ступањем на снагу Закона о замрзавању имовине хашким бегунцима, усвојеног у парламенту Србије и Црне Горе, 7. априла 2006.
Особа ухапшена јутрос под именом Милорад Комадић је одбегли хашки оптуженик Ратко Младић, потврдио је председник Србије Борис Тадић. Према за сада незваничним информацијама, ухапшен је у селу Лазареву код Зрењанина.
Биографија Ратка Младића
Младић је рођен 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, општина Калиновик, Краљевина Југославија (данас Република Српска, Босна и Херцеговина).Био је генерал и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године. Оптужен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију и од 1996. није био доступан јавности.
Априла 1992. потоњи ратни командант босанских Срба Ратко Младић, ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника, а већ наредног дана постављен је за начелника штаба и уједно заменика команданта у Команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву.
На ту дужност ступио је 10. маја 1992. Генерал Младић је, 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бања Луци, а на предлог др Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.
Младић је 1995. године оптужен за ратне злочине, који укључују геноцид, саучесништво у геноциду, злочин против човечности и кршење обичаја ратовања, пред Хашким трибуналом.
Новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић је смењен са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за Начелника Генералштаба, под притсиком међународне заједнице и Хашког трибунала.
Званично, војна каријера у ВРС му се завршава половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002, када указом Председника Републике Српске "престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића."
Међутим, генерал Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице 28. фебруара 2001. није пензионисан.
Пензију је уредно примао до новембра 2005. када му је, под притиском западних земаља и све учесталијих захтева Хашког трибунала за изручењем, она укинута.
Сва непокретна имовина замрзнута му је ступањем на снагу Закона о замрзавању имовине хашким бегунцима, усвојеног у парламенту Србије и Црне Горе, 7. априла 2006.
Re: Uhapšen Ratko Mladić
Италијански политичар јавно одаје признање Младићу као патриоти, који је био онемогућен да спречи надирање ислама, А све у вези са суђењем генералу назива политичком фарсом, док Хашком трибуналу не верује ништа.
Italian pol: Mladic's a patriot
ROME - A politician from an anti-immigrant party in the Italian government's coalition is hailing war crimes suspect Ratko Mladic as a patriot and saying the Serbs could have halted an Islamic "advance" in Europe.
Mario Borghezio, a member of the European parliament, said on Italian Il Sole-24 Ore radio Friday that the accusations against the ex-general are political and that he has zero faith in the Hague international tribunal to hold a fair trial.
Borghezio also is drawing condemnation for saying that the Serbs "could have stopped an Islamic advance in Europe."
Opposition Sen. Felice Belisario denounced Borghezio's assertions as "spine-chilling," especially since Borghezio's Northern League party is Premier Silvio Berlusconi's main ally.
Italian pol: Mladic's a patriot
ROME - A politician from an anti-immigrant party in the Italian government's coalition is hailing war crimes suspect Ratko Mladic as a patriot and saying the Serbs could have halted an Islamic "advance" in Europe.
Mario Borghezio, a member of the European parliament, said on Italian Il Sole-24 Ore radio Friday that the accusations against the ex-general are political and that he has zero faith in the Hague international tribunal to hold a fair trial.
Borghezio also is drawing condemnation for saying that the Serbs "could have stopped an Islamic advance in Europe."
Opposition Sen. Felice Belisario denounced Borghezio's assertions as "spine-chilling," especially since Borghezio's Northern League party is Premier Silvio Berlusconi's main ally.
danica- Admin
- Број порука : 510
Join date : 28.05.2011
Re: Uhapšen Ratko Mladić
МЛАДИЋЕВО СТАЊЕ СВЕ ЛОШИЈЕ
Здравствено стање некадашњег команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића је много лошије у психичком смислу него јуче и оно је алармантно, рекао је Милош Шаљић, адвокат породице Младић.
Након посјете генералу Младићу у притворској јединици Специјалног суда у Београду, Шаљић је рекао новинарима да он има морбидне идеје и да му се ставови мијењају у зависности од расположења.
"Његово здравстевно стање је много лошије него јуче у психичком смислу. Ја сам све време морао само да слушам и бележим некаве његове налоге, али са њим је немогуће успоставити некакав сувисао разговор", рекао је Шаљић.
Адвокат је најавио да ће сутра затражити од судског вијећа да се формира независна љекарска комисија која ће тачно да утврди здравствено стање Младића.
ДАРКО МЛАДИЋ: ЉЕКАРСКИ ЗАКЉУЧАК НЕ ОДГОВАРА УТВРЂЕНОЈ ДИЈАГНОЗИ
Дарко Младић, син некадашњег команданта Војске Републике Српске генерала Ратко Младић, прочитао је данас испред Специјалног суда у Београду налаз пет судских љекара који су прегледали његовог оца и оцијенио да љекарски закључак о његовој способности не одговара постављеној дијагнози и да ће због тога поднијети тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру.
Дарко Младић је нагласио да се у закључку наводи да је његов отац способан да приступи суду и да прати ток суђења, те да његово здравствено стање не захтијева болничко лијечење, иако је прегледом дијагностикован психо-органски синдром, што значи губитак спознајне способности и способности памћења, а што је супротно са закључком изведеним из дијагнозе.
"Да ли неко са таквим симптомима може да прати суђење као што стоји у закључку", упитао је Младићев син и подијелио новинарима испред Специјалног суда у Београду дијагнозу и закључак љекара о здравственом стању његовог оца.
Дарко Младић је рекао да у налазу љекара пише "да је прегледом нађено да пацијент болује од више хроничних болести и то психооргански синдром, стање послије целеброваскуларно инсута, стање после инфаркта миокарда, стабилна ангина пекторис и артеријска хирептензија уз визуричне сметње".
"Изражена је слабост десне руке и десне ноге уз отежан ход што је последица прележаног удара. У питању су хронична обољења без акутних погоршања. Пацијент је способан да приступи суду и прати ток судског поступка. Актуелно здравствено стање не захтева болничко лечење. Допунска дијагностика биће урађена амбулантно", наводи се у закључку дијагнозе урађене 26. маја.
Дарко Младић је нагласио да се слаже с дијагнозом коју су констатовали љекари јер она одговара симптомима које показује његов отац, али да се не слаже са закључком да је процесно способан. Он је рекао да ће затражити да његовог оца прегледа независни тим љекара, додавши да му је у суду речено да "судије приликом доношења одлуке не гледају дијагнозе већ им је битан само закључак".
Он је најавио да ће поднијети тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру због тога што се погрешним закључком крше људска права његовог оца, јер је очигледно да он није био способан да приступи суду на саслушање послије чега је истражни судија констатовао рјешењем да су испуњене претпоставке за изручење Младића Хашком трибуналу.
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40891
Здравствено стање некадашњег команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића је много лошије у психичком смислу него јуче и оно је алармантно, рекао је Милош Шаљић, адвокат породице Младић.
Након посјете генералу Младићу у притворској јединици Специјалног суда у Београду, Шаљић је рекао новинарима да он има морбидне идеје и да му се ставови мијењају у зависности од расположења.
"Његово здравстевно стање је много лошије него јуче у психичком смислу. Ја сам све време морао само да слушам и бележим некаве његове налоге, али са њим је немогуће успоставити некакав сувисао разговор", рекао је Шаљић.
Адвокат је најавио да ће сутра затражити од судског вијећа да се формира независна љекарска комисија која ће тачно да утврди здравствено стање Младића.
ДАРКО МЛАДИЋ: ЉЕКАРСКИ ЗАКЉУЧАК НЕ ОДГОВАРА УТВРЂЕНОЈ ДИЈАГНОЗИ
Дарко Младић, син некадашњег команданта Војске Републике Српске генерала Ратко Младић, прочитао је данас испред Специјалног суда у Београду налаз пет судских љекара који су прегледали његовог оца и оцијенио да љекарски закључак о његовој способности не одговара постављеној дијагнози и да ће због тога поднијети тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру.
Дарко Младић је нагласио да се у закључку наводи да је његов отац способан да приступи суду и да прати ток суђења, те да његово здравствено стање не захтијева болничко лијечење, иако је прегледом дијагностикован психо-органски синдром, што значи губитак спознајне способности и способности памћења, а што је супротно са закључком изведеним из дијагнозе.
"Да ли неко са таквим симптомима може да прати суђење као што стоји у закључку", упитао је Младићев син и подијелио новинарима испред Специјалног суда у Београду дијагнозу и закључак љекара о здравственом стању његовог оца.
Дарко Младић је рекао да у налазу љекара пише "да је прегледом нађено да пацијент болује од више хроничних болести и то психооргански синдром, стање послије целеброваскуларно инсута, стање после инфаркта миокарда, стабилна ангина пекторис и артеријска хирептензија уз визуричне сметње".
"Изражена је слабост десне руке и десне ноге уз отежан ход што је последица прележаног удара. У питању су хронична обољења без акутних погоршања. Пацијент је способан да приступи суду и прати ток судског поступка. Актуелно здравствено стање не захтева болничко лечење. Допунска дијагностика биће урађена амбулантно", наводи се у закључку дијагнозе урађене 26. маја.
Дарко Младић је нагласио да се слаже с дијагнозом коју су констатовали љекари јер она одговара симптомима које показује његов отац, али да се не слаже са закључком да је процесно способан. Он је рекао да ће затражити да његовог оца прегледа независни тим љекара, додавши да му је у суду речено да "судије приликом доношења одлуке не гледају дијагнозе већ им је битан само закључак".
Он је најавио да ће поднијети тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру због тога што се погрешним закључком крше људска права његовог оца, јер је очигледно да он није био способан да приступи суду на саслушање послије чега је истражни судија констатовао рјешењем да су испуњене претпоставке за изручење Младића Хашком трибуналу.
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40891
danica- Admin
- Број порука : 510
Join date : 28.05.2011
Re: Uhapšen Ratko Mladić
Власт нам вређа здрав разумТема дана | 27. мај 2011. | 19:37
--------------------------------------------------------------------------------
БЕОГРАД – Готово сви детаљи хапшења Ратка Младића који су званично од стране државе изнети у јавност, у најмању руку су сумњиви и готово нелогични, оцена је водећих стручњака за безбедност са којима је „Правда“ дошла у контакт.
Дарко Трифуновић, секретар Института безбедности, каже да је прича о хапшењу Младића лоше смишљени сценарио државних структура и да одмах постаје јасно да је бивши генерал ВРС и најтраженији хашки бегунац ухваћен барем неколико дана пре 26 маја, званичног датума хапшења.
– Власт је, по свему судећи, знала где се Ратко Младић крио све ово време и само се чекао погодан тренутак за његово изручење Специјалном суду, односно Хагу. Није случајно да се све ово десило баш пред долазак Кетрин Ештон и у моменту када је државни врх био сатеран уза зид пред Брамерцов извештај почетком јуна. Потпуно је реална претпоставка да је ухваћен и држан негде неколико дана пре званичног хапшења, а не верујем да је то било у некој од државних институција. Младић је могао бити код свакога ко мрзи НАТО, а таквих је у Србији барем 90 одсто. Немогуће је било и тако брзо обавити ДНК анализу, а не пије воду ни чињеница да је тешко болестан човек могао да живи у кући само са једним рођаком и то у месту где свако свакога зна. Посебно је невероватна прича да је неко са можданим ударом и одузетом десном руком радио као грађевински радник, што се такође помиње по медијима – каже Трифуновић и додаје да је сада јасно да од прича о девет кругова генераловог обезбеђења опасаних бомбама нема ништа.
– Можда је такво обезбеђење Младић и имао ранијих година док је било пара за то, али када је новац пресушио разбежали су се и заштитници који су били материјално а не патриотски мотивисани – сматра Трифуновић.
И професор Факултета безбедности Зоран Драгишић мисли да званична верзија хапшења не може да прође као реална и истинита.
– Овде је мање-више све сумњиво, очигледно је да Мандраци из државних служби нису смислили причу око хапшења тако да буде бар иоле уверљива и да не вређа здрав разум и интелигенцију. Како је могуће да се Младић крије у селу са неколико стотина становника у кући свог стрица и да буде ухапшен баш у последњем тренутку, када се ломи одлука о добијању статуса кандидата за ЕУ. Долази Кетрин Ештон у Београд, а ми брже-боље после 16 година проналазимо Младића, хапсимо га, експресно утврђујемо идентитет преко ДНК анализе за само неколико сати, иако је за то потребно барем три дана, и правимо спектакл. Очигледно је да је Младић имао мождани удар, јер се отежано креће и видно је изнурен, па се питам како држава деценију и по није могла да једног болесног старца лоцира и ухапси. Много је питања на која власт мора да одговори јавности као, на пример, где је Младић био пре хапшења и када је заправо тачно ухапшен, јер нико не може да поверује да је тај датум 26. мај – каже Драгишић.
Званична верзија Младићевог хапшења садржи мањкавости и са медицинског становишта. Неуролог др Небојша Јанковић каже да човек који је доживео два тако јака мождана удара као Ратко Младић, није могао никако до сада да остане жив без одговарајуће лекарске неге и терапије.
– Мождани удар је престанак функционисања одређених група можданих ћелија који настаје услед недостатка хранљивих материја и кисеоника. Ово се манифестује одузетошћу појединих делова тела, поремећајем говора, испадом појединих врста осећаја, сметњама у координацији покрета и хода или пак разним психичким испадима или поремећајима свести, а у скоро 33 одсто случајева долази до смртног исхода. По проценту смртности, мождани удар се налази на трећем месту, одмах после болести срца и свих форми карцинома. Посебно су у терапији важни лекови који поправљају метаболизам нервних ћелија у непосредној околини жаришта и који поправљају одношење штетних материја које се стварају услед недостатка кисеоника и глукозе. Међутим, како значајни проценат преживелих има проблема са моториком, то се после акутне фазе наставља са физијатријским третманом. Очигледно да особа попут Младића са два доживљена мождана удара није могла да преживи све ове године без одговарајуће лекарске неге и лекова који нису нимало јефтини, а посебно не би издржао дуго у онаквим условима у којима је пронађен, дакле у сеоској кући без услова за лечење – каже др Јанковић.
http://www.pravda.rs/2011/05/27/vlast-nam-vredja-zdrav-razum/
--------------------------------------------------------------------------------
БЕОГРАД – Готово сви детаљи хапшења Ратка Младића који су званично од стране државе изнети у јавност, у најмању руку су сумњиви и готово нелогични, оцена је водећих стручњака за безбедност са којима је „Правда“ дошла у контакт.
Дарко Трифуновић, секретар Института безбедности, каже да је прича о хапшењу Младића лоше смишљени сценарио државних структура и да одмах постаје јасно да је бивши генерал ВРС и најтраженији хашки бегунац ухваћен барем неколико дана пре 26 маја, званичног датума хапшења.
– Власт је, по свему судећи, знала где се Ратко Младић крио све ово време и само се чекао погодан тренутак за његово изручење Специјалном суду, односно Хагу. Није случајно да се све ово десило баш пред долазак Кетрин Ештон и у моменту када је државни врх био сатеран уза зид пред Брамерцов извештај почетком јуна. Потпуно је реална претпоставка да је ухваћен и држан негде неколико дана пре званичног хапшења, а не верујем да је то било у некој од државних институција. Младић је могао бити код свакога ко мрзи НАТО, а таквих је у Србији барем 90 одсто. Немогуће је било и тако брзо обавити ДНК анализу, а не пије воду ни чињеница да је тешко болестан човек могао да живи у кући само са једним рођаком и то у месту где свако свакога зна. Посебно је невероватна прича да је неко са можданим ударом и одузетом десном руком радио као грађевински радник, што се такође помиње по медијима – каже Трифуновић и додаје да је сада јасно да од прича о девет кругова генераловог обезбеђења опасаних бомбама нема ништа.
– Можда је такво обезбеђење Младић и имао ранијих година док је било пара за то, али када је новац пресушио разбежали су се и заштитници који су били материјално а не патриотски мотивисани – сматра Трифуновић.
И професор Факултета безбедности Зоран Драгишић мисли да званична верзија хапшења не може да прође као реална и истинита.
– Овде је мање-више све сумњиво, очигледно је да Мандраци из државних служби нису смислили причу око хапшења тако да буде бар иоле уверљива и да не вређа здрав разум и интелигенцију. Како је могуће да се Младић крије у селу са неколико стотина становника у кући свог стрица и да буде ухапшен баш у последњем тренутку, када се ломи одлука о добијању статуса кандидата за ЕУ. Долази Кетрин Ештон у Београд, а ми брже-боље после 16 година проналазимо Младића, хапсимо га, експресно утврђујемо идентитет преко ДНК анализе за само неколико сати, иако је за то потребно барем три дана, и правимо спектакл. Очигледно је да је Младић имао мождани удар, јер се отежано креће и видно је изнурен, па се питам како држава деценију и по није могла да једног болесног старца лоцира и ухапси. Много је питања на која власт мора да одговори јавности као, на пример, где је Младић био пре хапшења и када је заправо тачно ухапшен, јер нико не може да поверује да је тај датум 26. мај – каже Драгишић.
Званична верзија Младићевог хапшења садржи мањкавости и са медицинског становишта. Неуролог др Небојша Јанковић каже да човек који је доживео два тако јака мождана удара као Ратко Младић, није могао никако до сада да остане жив без одговарајуће лекарске неге и терапије.
– Мождани удар је престанак функционисања одређених група можданих ћелија који настаје услед недостатка хранљивих материја и кисеоника. Ово се манифестује одузетошћу појединих делова тела, поремећајем говора, испадом појединих врста осећаја, сметњама у координацији покрета и хода или пак разним психичким испадима или поремећајима свести, а у скоро 33 одсто случајева долази до смртног исхода. По проценту смртности, мождани удар се налази на трећем месту, одмах после болести срца и свих форми карцинома. Посебно су у терапији важни лекови који поправљају метаболизам нервних ћелија у непосредној околини жаришта и који поправљају одношење штетних материја које се стварају услед недостатка кисеоника и глукозе. Међутим, како значајни проценат преживелих има проблема са моториком, то се после акутне фазе наставља са физијатријским третманом. Очигледно да особа попут Младића са два доживљена мождана удара није могла да преживи све ове године без одговарајуће лекарске неге и лекова који нису нимало јефтини, а посебно не би издржао дуго у онаквим условима у којима је пронађен, дакле у сеоској кући без услова за лечење – каже др Јанковић.
http://www.pravda.rs/2011/05/27/vlast-nam-vredja-zdrav-razum/
danica- Admin
- Број порука : 510
Join date : 28.05.2011
Re: Uhapšen Ratko Mladić
Генерал Младић у Сребреници
danica- Admin
- Број порука : 510
Join date : 28.05.2011
Re: Uhapšen Ratko Mladić
Младићев судија негирао геноцид у Сребереници
30. мај 2011. | 01:45 | Извор: Танјуг
kristof flige БЕОГРАД -
Немачки судија Кристоф Флиге, председавајући судског већа задуженог за случај Ратка Младића у Хашком трибуналу, познат је јавности по ставу да се у Сребреници није догодио геноцид.
Флиге је почетком 2009. године за "Шпигл" рекао да термин "геноцид" може да се користи само када се говори о холокаусту, док би за све остале случајеве требало да се користи израз масовно убиство, преноси Прес.
У изјави "Шпиглу" он је навео да је термин "геноцид" непотребан, зато што нема сврхе правити разлику између групе која је побијена због своје националности, вере или расе, од групе које је убијена само зато што живи на одређеном простору.
Због те изјаве и под притиском јавности, у септембру исте године смењен је са места председавајућег у процесу против бившег председника РС Радована Караџића.
Судија Флиге председава и суђењу генералу Здравку Толимиру, на шта је бошњачка јавност, пише Прес, својевремено реаговала огорчено, подсећајући на његов став о Сребреници.
Младић, како је пренео његов син Дарко, тврди да нема везе са злочинима у Сребреници. Према његовим речима, Младић је наложио да се из Сребренице најпре извуку повређени, па затим жене и деца, и онда и борци.
У судском већу задуженом за случај Младића у Хашком трибуналу, формираном 27. маја, поред Флигеа, радиће и Холанђанин Алфонс Ори, који је хрватског генерала Анту Готовину осудио на 24 године затвора и јужноафриканац Баконе Молото, који је члан већа на суђењу Караџићу.
http://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/mladicev-sudija-negirao-genocid-u-sreberenici_256391.html
30. мај 2011. | 01:45 | Извор: Танјуг
kristof flige БЕОГРАД -
Немачки судија Кристоф Флиге, председавајући судског већа задуженог за случај Ратка Младића у Хашком трибуналу, познат је јавности по ставу да се у Сребреници није догодио геноцид.
Флиге је почетком 2009. године за "Шпигл" рекао да термин "геноцид" може да се користи само када се говори о холокаусту, док би за све остале случајеве требало да се користи израз масовно убиство, преноси Прес.
У изјави "Шпиглу" он је навео да је термин "геноцид" непотребан, зато што нема сврхе правити разлику између групе која је побијена због своје националности, вере или расе, од групе које је убијена само зато што живи на одређеном простору.
Због те изјаве и под притиском јавности, у септембру исте године смењен је са места председавајућег у процесу против бившег председника РС Радована Караџића.
Судија Флиге председава и суђењу генералу Здравку Толимиру, на шта је бошњачка јавност, пише Прес, својевремено реаговала огорчено, подсећајући на његов став о Сребреници.
Младић, како је пренео његов син Дарко, тврди да нема везе са злочинима у Сребреници. Према његовим речима, Младић је наложио да се из Сребренице најпре извуку повређени, па затим жене и деца, и онда и борци.
У судском већу задуженом за случај Младића у Хашком трибуналу, формираном 27. маја, поред Флигеа, радиће и Холанђанин Алфонс Ори, који је хрватског генерала Анту Готовину осудио на 24 године затвора и јужноафриканац Баконе Молото, који је члан већа на суђењу Караџићу.
http://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/mladicev-sudija-negirao-genocid-u-sreberenici_256391.html
danica- Admin
- Број порука : 510
Join date : 28.05.2011
Re: Uhapšen Ratko Mladić
Италијански евро-посланик о генералу Ратку Младићу
17.06.2011. - Са Младићем иза атлантских решетака нестаје један од последњих представника европског поноса
Како „са Младићем иза атлантских решетака нестаје и један од последњих представника европског поноса“… „Нисам видео доказе и за мене је Младић патриота. У сваком случају, ићи ћу да га посетим ма где се буде налазио“ – каже италијански евро-посланик Марио Боргезио.
Упркос халабуци коју је режим дигао у Србији поводом хапшења генерала Младића и упркос медијској кампањи Вашингтона и Брисела, западна јавност има великим делом другачије ставове, у најмању руку такве да се изражава чуђење нечим што треба да изазове стид, ако Србија има још имало националног поноса. Посебно се указује да Младићевим хапшењем Србија није нимало ближа уласку у Европску унију, ако икада у њу и уђе. То је потврдио и Том Кантримен, заменик помоћника државног секретара САД за европска и евро-азијска питања, у интервјуу датом „Гласу Америке“ одмах после Младићевог хапшења: „Можда признање Косова није технички услов, али знам да ЕУ није спремна да увезе још један територијални спор. Не могу да замислим да ће после неколико година, када Србија буде спремна за чланство, она моћи да уђе у европску заједницу ако није прихватила реалност Косова, онакво какво јесте данас. И то је веома важно.“
Италијански евро-посланик Марио Боргезио изјавио је за „Радио 24“: „Нисам видео доказе и за мене је Младић патриота. Упућују му се политичке оптужбе. Било би у реду да се одржи праведно суђење, али у Хашки трибунал једва да верујем нешто више од нуле… Срби су могли да зауставе исламско напредовање у Европи, али су их спречили да то учине. Говорим о свим Србима, укључујући Младића. У сваком случају, ићи ћу да га посетим ма где се буде налазио“.
О томе сведочи и текст који преносимо из римског дневног листа „Rinascita“, (http://www.rinascita.eu/index.php?action=news&id=8555) од 28-29. маја 2011, чији је директор Уго Гауденци. Наравно, није то једини страни извор у којем хапшење генерала Младића није представљено на Западу онако како би то желео српски режим. Овај италијански дневник, са дописништвима у Италији и иностранству (Милано, Верона, Сора, Казерта, Напуљ, Даблин, Париз, Букурешт, Београд и Бејрут), који заступа курс европског националног ослобођења од англо-америчке атлантске доминације, а на привредном плану је веома критичан према међународним финансијским олигархијама, има већ годинама веома добар увид у ситуацију на територији некадашње Југославије.
Фабрицио Фиорини
Ратко Младић: Задњи дах европског поноса
„Класична“ порнографија је већ изгубила скандалистички набој на ситом и безнадном Западу: голо тело, сексуални чин на фотографији или на филму, не изазивају више узбуђење ни код црквених мишева. Али, зато опстаје нова врста порнографије, сасвим западна и „демократска“, штавише свакодневно се повећава њена способност да испољи непристојност и скарадност, а то је порнографија идеја слободних људи.
Изван ограде допуштених идеја, оних о којима се пише у великим листовима, у оквиру великих информација, на универзитетима, у партијама које су једна другој фотокопија, има идеја стављених на маргину чија је опасност у томе да могу наићи на прихватање. Оне имају предиспозицију да узнемиравају мање-више познате луткаре који вуку конце у светској представи, због чега су проглашене друштвеним злом и прогнане на лутање пустињом, далеко од бедема цивилизације. У то спадају социјализам, национализам, опозиција диктатури банака, америчком унилатерализму, бестидном ционизму. Неке пројекције таквих идеја које су се историјски исказале кроз личности слободних људи или кроз крајње јеретичку храброст – политичку или културну, етичку или социјалну – силом су избачене из оквира трпељивости, не припадају више ни ексклузивном домену варварства. Постале су порнографија и морају да изазивају гнушање. Оне су увреда, не смеју се рећи, представљају морално оправдање за институцију савременог вербалног деликта. Пример за то је историјски ревизионизам или непризнавање државе Израел. Многобројни људи су недавно сврстани у овај домен заборава и срамоте. Председник Садам Хусеин је био један од њих, при чему је митологија монструма створена с посебном техником института за психолошки рат према којима је он приморавао играче репрезентације да играју с бетонском лоптом. Ако би изгубили утакмицу, хранио своје телохранитеље сировим месом, имао сараднике – цитирам штампу из тог времена – као што је „Доктор Смрти“, „Мистер Антракс (црни пришт)“ итд.
Једнаки су били пропаганда и дезинформација деведесетих година прошлог века. Када су Србија и Црна Гора (у оно време накратко Југославија) узете на нишан ради планираног успостављања редовног стања америчке спољне политике у Европи, а у оквиру тога је бачено на десетине хиљада бомби, изразити јавно блискост са Србима изазивало је друштвене реакције сличне онима које изазивају нападачи на девојчице у јавним парковима. Био је ту Милошевић, „балкански касапин“ на челу једне социјалистичке партије која је свуда примана с аплаузима, а онда претворена, за само неколико месеци, у нешто слично немачкој националсоцијалистичкој партији с почетка двадесетог века. Затим је југословенски председник демократски убијен у удобној затворској кући у Холандији, па су Србима постепено отпали рогови, ђавољи репови, трозупци и канџе, те су повратили свој људски лик. Тачније, скоро људски лик. Јер, остало је да се плати и последњи залог: да се ухапси Ратко Младић. Баш ових дана извршена је атлантска правда.
Генерал Младић, командант оружаних снага Републике Српске у Босни, оптужен је за најгоре неподопштине почињене током југословенских грађанских ратова, иако је у ствари, генерал био, не само изванредан војник, већ и човек мира каквих је било веома мало на политичкој и војној сцени која је карактерисала тај несрећни европски регион тих година. Бројна су сведочења која доказују ту његову стварну природу, али његова судбина је морала бити онаква каква је унапред утврђена на неком другом месту: Србија је морала да елиминише „џелата Сребренице“. Ко жели да схвати оно што се стварно десило у босанском градићу нека прочита изврсну студију „Скривени досије о ‘геноциду’ у Сребреници“ (издање „Città del Sole“, Напуљ, 2007). У суштини је улога генерала Младића у том догађају била потпуно ван сваке врсте планираног насиља, којем се и лично супротставио својим ауторитетом, побринувши се да казни и санкционише своје војнике који су се упрљали у спорадичним криминалним епизодама. Али, клопка је шкљоцнула, па ма какви досијеи и контра истраге били прављени, он остаје џелат. Сребреница је уздигнута до фаме „новог Аушвица“, нове догме при чему доживљава друштвени, политички и културни прогон свако ко је доведе у сумњу: то је нова порнографија, нови табу.
У Србији (и српским регионима у Босни), ма колико да се и тамо све жешће намеће демократско-политички-коректан говор, људи одлично знају какве су стварне чињенице: уз велико згражање Карле Дел Понте и супружника Клинтон, сматрају га херојем. Штета што су међу оним Србима који су, пак, изгубили осећај поноса и националног суверенитета, управо чланови данашње „демократске“ владе. Председник Тадић, лишен и задњег осећања стида, ако га је икада имао, затрубио је одмах после хапшења „сада ЕУ мора да нас прими!“ Он стварно нема осећај основне пристојности. И као да и то није превише, хапшење се дешава управо када се представник спољне политике Европске уније госпођа Кетрин Ештон налазила у Београду.
Са Младићем иза атлантских решетака нестаје и један од последњих представника европског поноса. Један од задњих људи који је хтео да покаже Америци да Европа није изгубила своју снагу, чак ни војну. Нестаје један од задњих побуњеника против моћних колонијалних сила. Са генералом одлази иза решетака војник двадесетог века. Својом господственом официрском униформом, артиљеријским батеријама, рововима, двогледом, мапама, бранио је концепт националног суверенитета на делићу земље, у срцу Европе, приморавајући Јенкије да се опет боре на континенту за који су се заваравали да су га већ покорили педесет година раније. Можда је и он уверен, као и ми, да је изванредна воља способна да иде ка неком циљу хиљадама година… „Hasta siempre“, генерале!
Приредио и превео: Драган Мраовић
Извор: srpskapolitika.co
линк
17.06.2011. - Са Младићем иза атлантских решетака нестаје један од последњих представника европског поноса
Како „са Младићем иза атлантских решетака нестаје и један од последњих представника европског поноса“… „Нисам видео доказе и за мене је Младић патриота. У сваком случају, ићи ћу да га посетим ма где се буде налазио“ – каже италијански евро-посланик Марио Боргезио.
Упркос халабуци коју је режим дигао у Србији поводом хапшења генерала Младића и упркос медијској кампањи Вашингтона и Брисела, западна јавност има великим делом другачије ставове, у најмању руку такве да се изражава чуђење нечим што треба да изазове стид, ако Србија има још имало националног поноса. Посебно се указује да Младићевим хапшењем Србија није нимало ближа уласку у Европску унију, ако икада у њу и уђе. То је потврдио и Том Кантримен, заменик помоћника државног секретара САД за европска и евро-азијска питања, у интервјуу датом „Гласу Америке“ одмах после Младићевог хапшења: „Можда признање Косова није технички услов, али знам да ЕУ није спремна да увезе још један територијални спор. Не могу да замислим да ће после неколико година, када Србија буде спремна за чланство, она моћи да уђе у европску заједницу ако није прихватила реалност Косова, онакво какво јесте данас. И то је веома важно.“
Италијански евро-посланик Марио Боргезио изјавио је за „Радио 24“: „Нисам видео доказе и за мене је Младић патриота. Упућују му се политичке оптужбе. Било би у реду да се одржи праведно суђење, али у Хашки трибунал једва да верујем нешто више од нуле… Срби су могли да зауставе исламско напредовање у Европи, али су их спречили да то учине. Говорим о свим Србима, укључујући Младића. У сваком случају, ићи ћу да га посетим ма где се буде налазио“.
О томе сведочи и текст који преносимо из римског дневног листа „Rinascita“, (http://www.rinascita.eu/index.php?action=news&id=8555) од 28-29. маја 2011, чији је директор Уго Гауденци. Наравно, није то једини страни извор у којем хапшење генерала Младића није представљено на Западу онако како би то желео српски режим. Овај италијански дневник, са дописништвима у Италији и иностранству (Милано, Верона, Сора, Казерта, Напуљ, Даблин, Париз, Букурешт, Београд и Бејрут), који заступа курс европског националног ослобођења од англо-америчке атлантске доминације, а на привредном плану је веома критичан према међународним финансијским олигархијама, има већ годинама веома добар увид у ситуацију на територији некадашње Југославије.
Фабрицио Фиорини
Ратко Младић: Задњи дах европског поноса
„Класична“ порнографија је већ изгубила скандалистички набој на ситом и безнадном Западу: голо тело, сексуални чин на фотографији или на филму, не изазивају више узбуђење ни код црквених мишева. Али, зато опстаје нова врста порнографије, сасвим западна и „демократска“, штавише свакодневно се повећава њена способност да испољи непристојност и скарадност, а то је порнографија идеја слободних људи.
Изван ограде допуштених идеја, оних о којима се пише у великим листовима, у оквиру великих информација, на универзитетима, у партијама које су једна другој фотокопија, има идеја стављених на маргину чија је опасност у томе да могу наићи на прихватање. Оне имају предиспозицију да узнемиравају мање-више познате луткаре који вуку конце у светској представи, због чега су проглашене друштвеним злом и прогнане на лутање пустињом, далеко од бедема цивилизације. У то спадају социјализам, национализам, опозиција диктатури банака, америчком унилатерализму, бестидном ционизму. Неке пројекције таквих идеја које су се историјски исказале кроз личности слободних људи или кроз крајње јеретичку храброст – политичку или културну, етичку или социјалну – силом су избачене из оквира трпељивости, не припадају више ни ексклузивном домену варварства. Постале су порнографија и морају да изазивају гнушање. Оне су увреда, не смеју се рећи, представљају морално оправдање за институцију савременог вербалног деликта. Пример за то је историјски ревизионизам или непризнавање државе Израел. Многобројни људи су недавно сврстани у овај домен заборава и срамоте. Председник Садам Хусеин је био један од њих, при чему је митологија монструма створена с посебном техником института за психолошки рат према којима је он приморавао играче репрезентације да играју с бетонском лоптом. Ако би изгубили утакмицу, хранио своје телохранитеље сировим месом, имао сараднике – цитирам штампу из тог времена – као што је „Доктор Смрти“, „Мистер Антракс (црни пришт)“ итд.
Једнаки су били пропаганда и дезинформација деведесетих година прошлог века. Када су Србија и Црна Гора (у оно време накратко Југославија) узете на нишан ради планираног успостављања редовног стања америчке спољне политике у Европи, а у оквиру тога је бачено на десетине хиљада бомби, изразити јавно блискост са Србима изазивало је друштвене реакције сличне онима које изазивају нападачи на девојчице у јавним парковима. Био је ту Милошевић, „балкански касапин“ на челу једне социјалистичке партије која је свуда примана с аплаузима, а онда претворена, за само неколико месеци, у нешто слично немачкој националсоцијалистичкој партији с почетка двадесетог века. Затим је југословенски председник демократски убијен у удобној затворској кући у Холандији, па су Србима постепено отпали рогови, ђавољи репови, трозупци и канџе, те су повратили свој људски лик. Тачније, скоро људски лик. Јер, остало је да се плати и последњи залог: да се ухапси Ратко Младић. Баш ових дана извршена је атлантска правда.
Генерал Младић, командант оружаних снага Републике Српске у Босни, оптужен је за најгоре неподопштине почињене током југословенских грађанских ратова, иако је у ствари, генерал био, не само изванредан војник, већ и човек мира каквих је било веома мало на политичкој и војној сцени која је карактерисала тај несрећни европски регион тих година. Бројна су сведочења која доказују ту његову стварну природу, али његова судбина је морала бити онаква каква је унапред утврђена на неком другом месту: Србија је морала да елиминише „џелата Сребренице“. Ко жели да схвати оно што се стварно десило у босанском градићу нека прочита изврсну студију „Скривени досије о ‘геноциду’ у Сребреници“ (издање „Città del Sole“, Напуљ, 2007). У суштини је улога генерала Младића у том догађају била потпуно ван сваке врсте планираног насиља, којем се и лично супротставио својим ауторитетом, побринувши се да казни и санкционише своје војнике који су се упрљали у спорадичним криминалним епизодама. Али, клопка је шкљоцнула, па ма какви досијеи и контра истраге били прављени, он остаје џелат. Сребреница је уздигнута до фаме „новог Аушвица“, нове догме при чему доживљава друштвени, политички и културни прогон свако ко је доведе у сумњу: то је нова порнографија, нови табу.
У Србији (и српским регионима у Босни), ма колико да се и тамо све жешће намеће демократско-политички-коректан говор, људи одлично знају какве су стварне чињенице: уз велико згражање Карле Дел Понте и супружника Клинтон, сматрају га херојем. Штета што су међу оним Србима који су, пак, изгубили осећај поноса и националног суверенитета, управо чланови данашње „демократске“ владе. Председник Тадић, лишен и задњег осећања стида, ако га је икада имао, затрубио је одмах после хапшења „сада ЕУ мора да нас прими!“ Он стварно нема осећај основне пристојности. И као да и то није превише, хапшење се дешава управо када се представник спољне политике Европске уније госпођа Кетрин Ештон налазила у Београду.
Са Младићем иза атлантских решетака нестаје и један од последњих представника европског поноса. Један од задњих људи који је хтео да покаже Америци да Европа није изгубила своју снагу, чак ни војну. Нестаје један од задњих побуњеника против моћних колонијалних сила. Са генералом одлази иза решетака војник двадесетог века. Својом господственом официрском униформом, артиљеријским батеријама, рововима, двогледом, мапама, бранио је концепт националног суверенитета на делићу земље, у срцу Европе, приморавајући Јенкије да се опет боре на континенту за који су се заваравали да су га већ покорили педесет година раније. Можда је и он уверен, као и ми, да је изванредна воља способна да иде ка неком циљу хиљадама година… „Hasta siempre“, генерале!
Приредио и превео: Драган Мраовић
Извор: srpskapolitika.co
линк
danica- Admin
- Број порука : 510
Join date : 28.05.2011
Ратко Младићу
Ратко Младићу,
Не дозволи Хагу да на тебе баци љагу!
Покажи злотворима, какву душу Србин има.
Цео свет зна име твоје, о теби се песме поје.
Био си за све у праву, не дај да ти блате славу.
Хаг за тебе није брига, генерал си прва лига.
Ти си херој српског рода, што поносно земљом хода.
Имају болесног лава, за Хаг си и такав страва.
Користе и болест твоју да остваре вољу своју.
Али ти си јунак стари, планове им све поквари,
Нека се за главу хвата, са Србином ко ће рата.
Ми бранимо име своје, а и Богу мило то је.
Ништа нам туђе не треба а непријатељ нас вреба.
Немој да те болест кочи, отвори Европи очи.
Нека виде Србин ко је, кад се држи вере своје
Не може му нико ништа,Ни сва светска чудовишта.
Трибуналу ти покажи, оптужнице да су лажи.
Да су њине душе пале, са Србима нема шале.
Србе у Шевенингену, надзиру у сваком трену.
Али Бог им даје снагу, да се супротставе Хагу.
Правда достижна а спора, да победи српско мора.
Стрпљење, у Бога вера, неправду ће да отера.
Љиљана Ћуић
Не дозволи Хагу да на тебе баци љагу!
Покажи злотворима, какву душу Србин има.
Цео свет зна име твоје, о теби се песме поје.
Био си за све у праву, не дај да ти блате славу.
Хаг за тебе није брига, генерал си прва лига.
Ти си херој српског рода, што поносно земљом хода.
Имају болесног лава, за Хаг си и такав страва.
Користе и болест твоју да остваре вољу своју.
Али ти си јунак стари, планове им све поквари,
Нека се за главу хвата, са Србином ко ће рата.
Ми бранимо име своје, а и Богу мило то је.
Ништа нам туђе не треба а непријатељ нас вреба.
Немој да те болест кочи, отвори Европи очи.
Нека виде Србин ко је, кад се држи вере своје
Не може му нико ништа,Ни сва светска чудовишта.
Трибуналу ти покажи, оптужнице да су лажи.
Да су њине душе пале, са Србима нема шале.
Србе у Шевенингену, надзиру у сваком трену.
Али Бог им даје снагу, да се супротставе Хагу.
Правда достижна а спора, да победи српско мора.
Стрпљење, у Бога вера, неправду ће да отера.
Љиљана Ћуић
Љиљана- Број порука : 7
Join date : 08.10.2011
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|