Истина против Горана Паскаљевића!

Повереништво Двери са Новог Београда успешно је извело акцију дељења летака пред пројекције филма "Кад сване дан" Горана Паскаљевића, јер је прећутао српске жртве у логору Старо Сајмиште.

Београд, 26.01.2013

Повереништво Двери на Новом Београду успешно је организовало прву акцију дељења летака пред биоскопске пројекције новог филма Горана Паскаљевића "Кад сване дан", у којем су на најбруталнији начин прекројене историјске чињенице о логору Старо Сајмиште, и то на такав начин да је ова нацистичка фабрика смрти претворена у српски национални пројекат потпуним занемаривањем српских жртава и приказивањем Срба искључиво као злочинаца.

Леци су подељени у петак, 25. јануара уочи вечерњих пројекција испред биоскопа Фонтана, Културни центар Београда, Ушће, Рода и Дом синдиката. У прилогу погледајте текст летка и фотографије са саме акције.

Паскаљевићу, прећутао си српске жртве!
У логору на Старом Сајмишту поред Јевреја и Рома страдали су и Срби! И то на десетине хиљада. Мучени су, изгладњивани и вешани. Зашто Г. Паскаљевић ни једном једином реченицом не наводи ову чињеницу у свом филму „Кад сване дан“? Зашто ни у једној јединој напомени, ни у једној сцени не налази за сходно да помене везу између логора Сајмиште и система концентрационих логора – Јасеновац? Можда ће ускоро нека филмска „величина“ снимити филм о Јасеновцу а да при том не помене више од 700.000 страдалих Срба у овом усташком логору и да не помене Јастреберско – логор за српску децу, једини концентрациони логор у свету намењен деци, као и стотине и стотине необележених јама у које су бацали Србе у Хрватској и БиХ. Зашто Г. Паскаљевић Србе у свом филму помиње једино у контексту „колаборационих власти и полиције“? Па та власт и полиција је деловала у окупираној земљи, распарчаној и подељеној између сила осовине, након априлског рата у којем је Београд скоро сравњен са земљом, и у којој су за једног убијеног немачког војника стрељали сто недужних цивила. А у самом логору који је формиран од стране окупатора, по захтеву хрватске владе (јер се логор налазио на територији НДХ) није било српске полиције ни стражара.

У тренутку када се, противно историји, противно правди, противно свакој човечности, разуму и чињеницама, Србима који су одувек били жртве на све начине импутира да су некакви злочинци, Горан Паскаљевић се придружује овом хору белосветских битанги и бесловесника. Зашто? Можда из користољубља, амбиције..да би се додворио својим западним филмским критичарима или америчкој филмској академији..Можда јер је пикирао Оскара? Нису му довољне бројне награде и признања које већ има..Или иза свега стоји неки сасвим други разлог...У сваком случају, филм се појавио на бројним међународним филмским фестивалима и нико од људи који су филм погледали није могао ни реч да чује о небројеним српским жртвама. Али су зато могли да помисле да Срби подмећу пожаре на ромским свадбама и да не желе Роме у својој земљи, јер се за ово постарао г-дин Горан Паскаљевић.

„Кад сване дан и мртви пробуде се и зора нова дође“ (мотив из филма), онда ће и Г. Паскаљевић дати одоговор на питање зашто мисли да једне жртве заслужују да их се сећамо и са њима саосећамо а друге треба да буду заборављене и презерене од свих.

Повереништво Двери за Нови Београд

Акција повереништва Двери са Новог Београда биће одржана у петак, 25. јануара 2012. од 20 до 23 часа! Српске жртве логора Старо Сајмиште не смеју бити заборављене и не сме заживети лаж о логору Старо Сајмиште, коју Горан Паскаљевић протура својим филмом "Кад сване дан".

Прикључите се!

У једном интервјуу је изјавио како је снимио филм о једном усташком логору, не знам сад тачно којем, где је убијено око 200 (?!?) Срба.
Брука на сваком нивоу људског достојанства! Не само његова, већ и свих који су бруку помогли.

Da li ćemo i mi da prihvatimmo i taj broj (daj šta daš, makar i 200), to je sad glavna stvar...
A hoćemo, čini mise...