Tvorac Grada

Почетак краја за Европу

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Почетак краја за Европу

Počalji  danica taj Pon Jul 18, 2011 1:08 am

ПОЧЕТАК КРАЈА ЗА ЕВРОПУ
Пише: Gonzalo Lira

Разлог који је разумљив једноставно не постоји: италијанска и шпанска тржишта државних обвезница су се једноставно ... распукла, и то баш онако као када један мали клиња, који се учи да хода, једноставно падне на своју гузу. Баш тако: разлога једноставно нема.
Једини закључак који ја могу да извучем из понедељског ‘љуљања’ је тај да смо ударили у тачку суноврата: ово је почетак краја игре за Еврозону. Сада је само питање времена док се Еврозона не РАСПАДНЕ. Према томе, вратите се назад у своја ‘седишта’, ‘завежите се’ и припремите се – јер ћемо имати јако тумбасту ‘вожњу’.

Да објасним своје резоновање.

За све оне који су пропустили ову филмску представу: Европа је у невољи због маргиналних нација – Португалије, Ирске, Италије, Грчке и Шпаније, такозваних ‘PIIGS’ (или ‘СВИЊЕ’ државе) – које имају масиван суверени дуг који једноставно не могу да отплате.

Без обзира како је дуг ‘PIIGS’ (‘СВИЊА’) догурао до тих величина, ни једна од њих не може да преживи без готовине: готовина како би државе свакодневно обављале своје дужности, као и готовина да се отплати њихов дуг.

У случају свих ‘PIIGS’ (‘СВИЊА’), њима треба још дуга како би могли добити готовину ради отплате старог дуга. Они једноставно не стварају довољно прихода како би могли да преживе.

Како се то зове када позајмилац мора да узме више позајмица како би исплатио дуг који сазрева? То се зове ‘Понзи шема’ (Понзи – име познатог италијанског преваранта који се доселио у САД). Довољно речено по том питању.

Грчка је била на тапету за додатне позајмице како би могла да отплати старе. Међународни монетарни фонд (ММФ), Европски савет (ЕС) као и Европска централна банка (ЕСБ) су саставили пакет финансијског избављивања, који је укључио и грчко обећање да ће применити мере штедње и повећање пореза, а на то је уведена и компликована машинерија која је требала да ‘пређе’ преко неких грчких дуговања који су сазревали за наплату.

У ‘Великој Шеми’, која се зове Европска Унија, Грчка је мини играч: њен бруто – национални доходак представља само неколико процента оног у читавој Еврозони – ништа око чега би се неко превијао.

Међутим, и ММФ, и ЕС и ЕЦБ су заиста почели да упадају у превијање око Грчке – и то перфидно превијање, као кад једна медуза почиње са својим перфидним, немилосрдним превијањем
– и то због онога шта је Грчка до сада претстављала:

‘FIREWALL’ (тј. ‘Ватрени зид’ типа Интернета).

Грчкој треба неколико стотина милијарди евра – међутим, Италија има трећи највећи суверени дуг у свету, који је само надмашен од стране јапанског и америчког. Преко 2 билиона долара њиховог дуга наилази за наплату током наредних пет година. А Шпанија не каска тако далеко за њима, односно не ако саберете регионалне дугове њених аутономних регија, као и чињеницу да је огроман шпански банкарски сектор почео да посрће, и који ће највероватније морати бити финансијски избављиван од стране шпанске Владе.

Укратко, Италија и Шпанија су, једноставно, ПРЕВИШЕ ВЕЛИКИ да би могли бити финансијски избављивани.

Према томе, на сцену је ступила ‘тројка’ – ММФ, ЕЦ и ЕЦБ – који су чинили све од себе да финансијски избаве Грчку и да је употребе као ‘ватрени зид’ који би спречио да се криза сувереног дуга пренесе преко читаве Еврозоне.

Превише КАСНО за то: од јуче, понедељак, 11. јули, тачка понирања у амбис је достигнута, јер тада су настала тржишна страховања у Италији и Шпанији.

Понедељак је био дан када су шпанске 10-годишње државне обвезнице прешле граничник профита од 6%, достигнувши врх који није виђен од 1997.; дистанца између шпанског и немачког дуга је највећа у историји Еврозоне. У међувремену, профити на италијанске (обвезнице) су такође достигли рекорде - 5,67% - ‘магарећи’ рекорд.

Оно што се десило у понедељак није била паника, да будемо прецизни: то је више била увертира у панику. Замислите то као мали земљотрес пре наступа великог: даје укус онога како ће личити права дужничка паника.

Према томе, зашто се ово дешава? Односно, зашто се то дешава сада – шта је окидач томе?

Нико не зна – а баш то је оно што је проблем. Можда је томе допринела одлука Европске централне банке (ЕЦБ) да прошле недеље подигне каматну стопу од 25 поена на 1,5% - и поред тога што се на хоризонту Еврозоне не види ‘дим’ инфлације. А можда је томе допринела Christine Lagarde из Међународног монетарног фонда, која је преко викенда желела да остави оштар утисак, тиме што је изјавила да су на столу све опције са Грчком, укључујући и банкрот. Или, можда је неки неименовани продавац обвезница ујутру устао нерасположен зато што му је фудбалски тим изгубио у недељу увеће, и онда је своје лоше расположење пренео на читав радни биро, а преко њега на читаво Евро тршиште.

Постоје тоне објашњења. Међутим, истина је да нико не зна зашто су тржишта евро-обвезница јуче пале у понор.

На крају, шта је окидач овом понирању могао бити, је питање за који не постоји разлог – као када би питали која је од пет сламки разбила леђа једној камили. Како ствари стоје, да она није била пренатрпана, ова изричита камила – или, ова изричита PIIG (‘СВИЊА’) – би била у стању да врло лако стане на било коју од тих ‘сламћица’.

Међутим, у понедељак је достигнута тачка поринућа – леђа камиле су сломљена – стакло је почело да се нагомилава: изаберите властиту метафору – резултат је увек исти: сва тржишта државних обвезница сада верују да су Италија и Шпанија у озбиљним невољама – што је свакако пророчанство које су они сами себи одредили.

Многи економисти – Paul Krugman и његов пајтос Brad DeLong су кандидати за ову тематику – они цинцулирају између одбацивања као небитних такозване ‘обвезнице пара-војници’, и, с друге стране, критиковања истих. Али ови не тако бистри момци никако да схвате главну поенту: тржишта обвезница постоје због једне, неизбежне чињенице, а то је да они производе новац за ‘партију’ (тј. за државни апарат).

Суверене владе иду и нуде своје обвезнице тржишту. А тржиште излази у сусрет и купује њихова издања – и то само онолико дуго колико сама тржишта обвезница имају поверења у њих.

Међутим, уколико тржишта обвезница изгубе поверење – уколико више не верују да ће новац који они позајме бити икада враћен – онда они више не купују суверене обвезнице. Уколико их не купе, онда владе више неће имати готовину да плаћају за одвијање својих свакодневних обавеза, а уједно ни да плате наилазећу камату.

Уколико владе немају готовину да плате за своје свакодневне обавезе, онда иду у колапс – они су банкротирали.

Једноставно, и тако вам је.

Понедељак је био недвосмислени сигнал да тржишта евро-обвезница више не верују Италији и Шпанији.

Овог четвртка Италија ће на аукцији распродати своје 15-годишње и 25-годишње обвезнице. Главни економиста Citigroup (позната банка) и бивши стратешки стручњак Bank of England, Willem Buiter сматра да ће Европска централна банка једноставно морати да се умеша и да откупи неке од тих обвезница како би спречила крах саме аукције – што би се у овом моменту лако претворило у општу панику.

Другим речима, Buiter сматра да ће Европска централна банка морати да монетарише (претвори у новац или обвезнице) суверени дуг ‘PIIGS’ (‘СВИЊА’), како би спречио општу панику у Еврозони. Ово је битна вест: Buiter је у току ствари, а он лако не притиска ‘дугме’ за панику.

Овог поподневна, међутим, Италија је успешно продала на аукцији краткорочне вредносне папире, мада за профит од 3,67% уместо за 3,1% колико су вредноване пре овог понирања.

Па, можда Buiter греши: можда се у четвртак ништа неће десити.

Међутим, у стварности, то уопште није битно – и то не после понирања овог понедељка. Уопште није важно да ли ће овог четвртка аукција италијанских обвезница ићи глатко као стакло: понедељак је био сигнал да су тржишта схватила – и то у сржи – да су PIIGS (‘СВИЊЕ’) све редом пропале, и да ће, на крају, доживети колапс.

Недостатак ‘окидача’ за (масовније) понирање у понедељак (или ‘окидача’ тако малешног да је заправо танак као једна сламчица) доказује да суверена тржишта обвезница немају поверења не само у Грчку, Португалију и Ирску, већ и у Шпанију и Италију – који су китови међу PIIGS (‘СВИЊАМА’).

За моје чланове у Стратешкој Групи Планирања (Strategic Planning Group), ја сам већ скицирао детаљан план шта треба да се уради када дође до банкрота сувереног дуга и када Еврозона почне да се распада.

Међутим, када је заиста требало доћи до самог момента распада Еврозоне? То је требало – увек сам сматрао – да буде неодређена будућност: “Близу, али још увек далеко”, је било моје размишљање.

Више не. Не после оног од јуче.

Када тржиште обвезница почне да понире, и то без икаквог разлога, то је сигнал да се учесници играју музичких столица (дечија игра где неко мора да испадне).

Према томе, наишао је почетак краја за Еврозону. Десиће се ускоро. А окидач за то може бити било шта – или, као у понедељак, где окидач може бити апсолутно ништа.

Спремите се, сходно ситуацији !!!

За Видовдан превео Бранко Филиповић

Извор: http://gonzalolira.blogspot.com/2011/07/beginning-of-end-of-europe.html

линк
avatar
danica
Admin

Број порука : 510
Join date : 28.05.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu