Добровољно браним Челзи Хендлер

Добровољно браним Челзи Хендлер

Добро сте прочитали одлучио сам да браним Челзи Хендлер. Ја који по мишљењу „напредних“ спадам у тврде националисте браним ову бившу порно глумицу која се дрзнула да се шали на наш рачун.

Не, не немојте да мислите да ја оправдавам њен покушај да буде духовита вријеђајући Србију. Не!
Браним је због тога што не могу да поднесем чињеницу да је мој народ тако глуп.

Љутите се што тврдим да смо глупи?

Немојте, могао бих да употријебим горе изразе, нпр., да употријебим израз који користе они који нам путем медија врло успијешно испирају мозгове па да кажем да су већина Срба постали обичне машине за производњу фекалија, нарочито они које је насјекирала Челзи Хендлер.

Зашто тако говорим?

Ниједан паметан Србин никад није чуо за ту жену која одједном постаде непријатељ број један нашег народа.
Ниједан паметан Србин, иако је чуо за њу, никад није ни слушао ништа од пијане јаднице Вајнхаус, а још мање је пожелио да оде на њен концерт.
У земљи у којој гладује милион људи гостује пијана јадница Вајнхауз и десетине хиљада људи жури да баци свој новац за улазницу, па има ли ту здравог разума?


Ако се макар против воље сложите са мном, да је Челзи Хендлер за Србе до јуче била нико и ништа и да пијану Вајнахус није требало ни доводити у Београд, сложите ће се са мном да имамо огроман проблем.
Проблем који се огледа у томе да годинама нијемо трпимо да нас западни медији називају, чудовиштима, канибалима, примитвицима, фашистима итд., а ми ћутимо или барем не реагује ни хиљадити дио од ове силе људи која је устала против Челзи.


Прије пар дана сам упутио јавни позив Србима да бојкотују Ринигиерова издања у Србији због тога што њихов лист Блик већ двадесет година у континуитету шири лажи о Србима.
Одазвало се сто и пет људи, док четредесет хиљада људи учествује у хајци на Челзи Хендлер.

Штефан Шварц је деведесетих година на њемачкој телевизији тврдио да српски љекари усађују псеће ембрионе у материце муслиманкама. Било нас је петоро који смо се побунили.

Оне несрећне 1999 - године је Министар одбране СР Њемачке изјавио за њемачку државну телевизију следећу реченицу:
„Срби на Косову се сладе на роштиљу печеним фетусима извађеним из албанских жена.“ Био сам једини који се побунио против тога или барем нисам знао за друге да су се бунили?

Прошле године је једна њемачка телевизија донијела вијест да су Срби исламски терористи, пар штампаних медија је то преузело, било нас је двоје који смо се побунили.

Разумијете ли ме?

Не, још увијек ме не разумијете јер су медији учинили оно што им је задатак и испрали су вам темељно мозгове. Да није тако, да је другачије обратили бисмо пажњу на то да одређене организације у Србији (НВО) у јавност излазе са далеко горим изјавама него што је то учинила Челзи. На крају Челзи је покушала да се шали, док се Наташа Кандић, Соња Бисерко и слични уопште не шале кад говоре о нашем народу оно што ни непријатељима не пада на памет да кажу.

Љутите се још увијек?

Само наставите да се љутите и да се узрујавате због неважних ситница као што је неукусан хумор Челзи Хендлер и пијана Ејми Вајнахуз. Ми изумиремо, нестајемо и ускоро нас неће бити, а ви само наставите да се замајавате са Челзи Хендлер и Ејми Вајнхауз. Они који вам путем медија испирају мозак ће и даље да вас називају глупанима или чак бескорисним произвођачима фекалија који и заслужују да их вријеђају бјелосвјетске протуве.

Госпођи Хендлер бих могао да поручим да се уопште не брине због ове хајке јер народ који је ћутке поднио да га двадесет година темељно сатанизују у западним па и сопственим медијима, заборавиће брзо на њен безобразлук.

Миодраг Лукић

Slažem se.
Ovu "umetnicu" nije trebalo ni dovoditi, a kad smo je već doveli...

Sigurno ste čuli da je u Amerci već neko vreme politički nekorektno nazvati crnca

"crncem" jer je to valjda pogrdno, i u skladu sa time, ljudi crne boje kože,

do sada zvani crncima, su postali Afroamerikanci.

Moram priznati, da se zbog svih dogadjanja u proteklih dvadeset godina na Balkanu,

sve više osećam nelagodno kada neko konstatuje da sam belkinja ili Srpkinja.

Gde je tu politička korektnost?

Ovi nemili dogadjaji oko Afromamerikanske prostituke bele boje kože,

Čelsi Hendler, samo ukazuju na to da većina sveta na pomen reči "Srbi"

prvo pomisli na čergu iz bilo kog filma Emira Kusturice, Borata ili Ratka Mladića.

A ja nisam ništa od toga, i to me vredja.

Ja sam normalna, produhovljena osoba kao, ne znam . . na primer . .

neka . . Japanka . . ma ne bre, ja sam produhovljena kao nekaTibetanka.

Tibetanci su kul, pitomi, produhovljeni, pametni, i u skladu sa mojojm čistotom duha,

i željom za raskidom sa tako ogavnim etiketiranjem sa strane dobrog dela sveta,

od sada ne želim da se za mene koristi tako pogrdan izraz "Srpkinja".

Ne. Ja sam od danas Srbotibetanka.


Inače, politička korektnost je navodno deo borbe za ravnopravnost i toleranciju,

medjutim što se mene tiče, to je najobičnija crna rupa svesti dokonih angažovanih baba,

koje besmislenim komplikovanjem naziva odredjenih civilizacijskih grupacija

planiraju da potuku politički nekokrektne ljude dosadom.

Svedeno u jednu reč, borba za političku korektnost je zapravo besmisleno nagrdjivanje

i komplikovanje jezika, koje ni na koji način ne menja suštinu netolerancije.

Evo primer za to.

Skupi se grupa netolerantnih huligana, i glavni krene da priča:

"Brate ono, mi bili tamo, kad ovi naleteli sa strane,

i mi paljba preko ulice i u park, i nas trojica naletimo na neku pederčinu.

I razbijemo mu pičku pedersku."


Lepo, kratko, jasno, jednostavno i slikovito.



Što se političke korektnosti tiče to bi trebalo da zvuči ovako:

"Brate ono, mi bili tamo, kad ovi naleteli sa strane,

i mi paljba preko ulice i u park, i nas trojica naletimo na neku gejčinu.

I razbijemo mu vaginu gejevsku"



Malo je rogobatno.



Razmišljam šta će biti kada huligani i ostali netolerantni ljudi usvoje

i u svakodnevnu upotrebu uvrste izraze kao što su "gej" i "vagina",

moraćemo da nadjemo neki novi komplikovaniji politički korektan izraz za to.

Tako verujem da će za nekoliko godina ta politički korektna priča

morati da zvučai ovako:

"Brate ono, mi bili tamo, kad ovi naleteli sa strane,

i mi paljba preko ulice i u park, i nas trojica naletimo

na neku mušku osobu homoseksualne sexualne orijentacije.

I razbijemo mu ženski reproduktivni organ homosexualno sexualno orijentisan"



Skupe se huligani tako 2040. u parkiću i glavni priča:

"Brate ono, mi bili tamo, kad ovi naleteli sa strane,

i mi paljba preko ulice i u park, i nas trojica naletimo na neku (i klimne glavom).

I razbijemo (klimne glavom)



Liogičan zaključak je da će 2040. vrlo verovatno biti krajnje netolerantno

klimati glavom.

Tako da, klimajte glavom dok još možete,

ili bar to radite dok vas ne gledaju politički korektne babe!

Gledam Tadića kako nema nikakav problem sa time,

da bude na istom prijemu sa Svetlanom Ražnatović,

samohranom majkom, udovicom gangstera,

jatakom Zemunskog klana,

a ima problem da bude na skupu na kojem učestvuje Predsednica Kosova.

Takvim gestom svakako aktivno daje podršku osudjenim utajivačima srpskog poreza,

koji je namenjen srpskim majkama, dečijim dodacima, školama i bolnicama,

a sa druge strane naravno omogućuje Šiptarskoj delegaciji da i dalje sere i lobira

protiv Srbije u svetu dok ovaj degen štipka za dupe gorepomenutu folk pevaljku.

Razmišljam se nešto kako je njemu do ja-ja, kako ga boli kurac i uživa u sopstvenom ludilu,

na štetu svega i većine u Srbiji.



Razmišljam tako, i konačno donosim jednu važnu i značajnu odluku u svom životu.

Naime, shvatila sam da nisam problem ja , nego samo moj um.

Očigledno je meni rodjenjem uvaljen neki rashodovani mozak,

nesposoban da uživa u sitnicama i praznoglavim glupostima,

spinovima glupih ali vrlo podlih markteniških "stručnjaka",

već stalno nešto prigovara, ukazuje na santu leda i društveni strmopizd,

traži dublji smisao i poziva se na neke godine kojih se ja, pravo da ti kažem, i ne sećam.



Pri tom, taj mozak zaboravlja one elementarne stvari kao što su rodjendani,

sastanci, lica ljudi i slično.

Svako jutro isti napor, odrediti dan i lokaciju u kojoj se nalazim.

I pošto mi je dopizdilo da se jebavam s njime, njegovom neodgovornošću i rasejanošću,

sve pod izgovorom "dubljeg smisla", krišom, mučki, iza ledja mu spremam zasedu.

Dugo smo zajedno i znam mu sve puteve kojim se kreće,

Jednostavno planiram, kao što bi rekao profesor doktor Kristijan Golubović

u slučaju sudije Falkonea, da ga "dignem u vazduh s' tonu dinamita".


Zvuči pomalo suludo, ali suludo je to što se ja tangiram nezadrživim strmopizdom države

i društvenom govnotečinom umesto da uživam u životu.

Znaš već ono, samo opušteno, pozitivne misli i do jaja ti je.

Mrzim hejtere, naoštrim laktove, ispravim vijuge i da me vidi Bog.

Otac Tadej i pokradena parafraza Konfučija "Kakve su ti misli tak . . bla bla bla".


Ovakav mi je plan, sledeći put kada mozak dohvati Zartustru,

i krene da rve sa mozgom onog šizofrenika,

planiram da se došunjam do lap topa,

da sve lagano i neprimetno uključim fejs, pa youtube,

i taman kada mu pomogne da Zaratustra na svoja ledja uprti leš Hodača po žici . .

Ka Buuum!!

Pustim u isto vreme govor Tadića dok otvara spomenik Azarbejdžasnokm

diktatoru i Kursadžije, a onda ga dokusurim glasom Sanje Marinković,

i tekstovima sa portala 365 lepih dana . .

a onda, pravac neke novine da pišem kako je sve do ja-ja

i kako je Srbija na dobrom putu, jer je neko pametno dete dobilo računar

od grada Beograda, čisto da premosti dok ne zapali odavde za veki vekova.



S' tonu dinamita, moji sugradjani, s' tonu. Ka Buuumm!!

Imam ja jos puno toga da napisem,

sada kada otkrih moju omraženu temu.

Pišem sutra!

[b]Nešto mi ovih dana nikako ne ide u glavu.

Vozim se danas beogradskim kolapsom, zapravo venem u njemu.

Lik u autu levo od mene zakuntao na tren, trubi čelom, onaj ispred njega

ne zna o čemu se radi, trgo ga iz prvog sna na semaforu.

Na semaforu svakako nema prolaska, jer su se svi upleli u čvor neraščišćene raskrsnice.

S moje druge strane tip u besnom BMW-u čačka nos,

ciganče moljaka neku ženu u kolima ispred mene da mu da "neki dinar".

Totalni saobraćajni kolaps, scena izgleda kao da snimaju onaj trenutak kada

meteor udara u zemlju, a sve stoji zbog zagušenja u saobraćaju.

Samo naravno bez panike. I bez meteora. On je nas odavno raspizdio. Ravno u mozak.

Sedim tako u onoj metalnoj konzervi od taxija, mozak ključa i razmišljam.

Boktepomilovao, Tadić je u prošloj predizbornoj kampanji obećao 200.000 radnih mesta,

ne bih da kažem da je od tog obećanja prošlo tri godine,

nego da je od tog obećanja zaposlen . . hmmm . . nijedan novi radnik,

a posao je izgubilo 400.000 ljudi.

Promašio je za 600.000 (toliko Crna Gora ima stanovnika)

I nije to glavni problem, nije čak ni problem što on i dalje mantra, lupeta, laže,

ni to što se ne skupi par stotina 'iljada ljudi i najuri ih sve zajedno iz Parlamenta,

Vlade i Predsedništva govnjivim motkama.

Ne, nego to, što će ponovo u Srbiji biti ljudi koji će glasati za njega i sve njih.

Opet će da izadje buljuk lobotomiranih i da zaokruži neke nove lagare poput

i Kosova i Evrope i novih radnih mesta, stranih investicija i bla bla bla . .

boktepomilovao , nije mi jasno koja je onda razlika izmedju čoveka i one kokoške

što živi na 2 cm prostora, samo da bi bile zaklana i pečena?

Pomeram se posle pola sata za dvadeset metara, i dalje razmišljam, gledala sam

sinoć ponovo film Marš na Drinu.

Film o pravom patriotizmu, Srbiji i pravoslavlju.

Setim se da je pre neki dan Emir Kusturica dobio priznanje od Ruske pravoslavne crkve,

u domenu širenja pravoslavlja i zbližavanja medju pravoslavcima.

Emir, alo Emir!

Pravoslavac, musliman, ateista.

Proslavljen i školovan od oca dobrog komuniste,

koji pravi filmove takve,

da onima koji nikad nisu bili u pravoslavnoj Srbiji,

nije jasno, da li smo mi deo Podkavkazja, Indije ili Bliskog istoka.

Pravoslavac, boktepomilovao.

Šta bi rekla moja pokojna Baka Nada na to,

kojoj su komunisti poput njegovog oca čitav život,

baš zbog pravoslavlja oteli, pa sad ni restitucija ne može da to reši?

Ruska pravoslavna crkva poslednjih godina deli priznanja samo bivšim komunjarama

i KGB-ovcima. I njima meteor zviznuo u mozak.

I onda skrenem taxistu sa puta, sugerišem mu do malo poznate prečice,

krenemo uskom uličicom i naletimo na neku kobilu u Pežou.

Ušla u ulicu u koju je nemoguće ući iz pravca iz kojeg ona dolazi.

Još protestuje što nedžentlmenski taxista insisitra da se goni u tri pičke materine sa puta,

na kojem ne sme da bude.

Meteor u mozak je odradio svoje.

Shvatim da je i prečica zakrčena, da na sve strane stoje automobili koji nemaju kud,

dok najsiromašnija država u Evropi od basnoslovnih kredita pravi megalomanski

most preko Ade, koji košta, još malo pa kao tunel ispod La Manša.

Za te novce, koje će vraćati naši unuci, mogli smo podići pet mostova

i još da nam ostane za po lizalicu i sladoled svakom.

Taj isti ološ za veče potroši prosečnu platu po separeima klubova

koje drže kontraverzni biznismeni i čisti narko dileri,

dok dobri ljudi u Beogradu gladuju, ili po godinu dana vuku dugove

od 20.000 dinara za struju kojih se ne mogu rešiti iako pošteno rade,

nas zadužuje i dalje.

I ljudi će opet izaći na izbore da glasaju za te iste bitange i degenerike.

Kako?

Zašto?

Eto to mi nije jasno.

Неће, али и негласање се своди на исто, нажалост.

Naša politička scena je neiscrpan izvor ideja.

Satira o onima koji nas satiru.



TV Gostovanje

- Dobro veče dragi gledaoci. Sa nama je večeras u studiju ministar za infarstrukturu,

telekomunikacije, upravne odbore, javne nabavke

i deo evropskih integracija gospodin Petko Nenadić.

Dobro veče gospodine Nenadiću.

- Dobro veče i vama.

- Povod za vaše gostovanje u našoj emisiji je akcija koju je vaša partija danas

sprovela u centru Beograda pod simboličnim nazivom „ Minut do 12“.

- Tako je.

- Recite mi, šta ste poručili gradjanima Srbije ovom akcijom?

- Danas smo skrenuli pažnju gradjanima Srbije da je krajnje vreme da se počnemo ponašati odgovorno.
- Odgovorno?
- Da
- Ali vaša akcija je kasnila i počela u pola jedan.
- Pa da, ja upravo o tome i govorim da mi svi moramo početi da se ponašamo odgovorno.

- Znači priznajete da ste i vi neodgovorni kao partija?

- A ne, to nikako. Ovo danas je bila stvar opstrukcije.

- Opstrukcije?

- Da.

- Ko vas je opstruirao i zašto?

- Bivši zaposleni u centrali naše stranke.

- Bivši zaposleni?

- Da. Baš oni.

- Kako?

- Tako.

- Može li to malo detaljnije?

- Ja ne bih iznosio prljav partijiski veš u javnost.

- Ali ja verujem da bi gledaoce izuzetno zanimalo da saznaju ko je i zašto opstruirao

vaš današnji skup?

- Pa vidite ovako, mi smo u vrhu partije, posle požara koji je izazvalo naše

tehničko osoblje u zgradi centrale stranke, doneli odluku da uvedemo

test inteligencije za buduće zaposlene.

- Da, i?

- I primili smo one koji su prošli test.

- I pretpostavljam da su vam oni koji su dobili otkaz jer su izazvali požar

u kojem je izgoreo ceo kvart opstruirali današnju akciju?

- Ma ne. Prekidate me bez razloga. Mi smo zaposlili te navodno inteligentne,

medjutim posle vrlo kratkog perioda oni su počeli da protestuju.

- Zbog čega?

- Bilo je tu raznih gluposti, ali najdrskije je bilo to što su tražili da i funkcioneri stranke

urade identičan test inteligencije kao i oni.

- I?

- To je bila kap u prepunoj časi. Čista drskost potpuno neprihvatljiva za vrh stranke.

- Zašto je to neprihvatljivo?

- Pa zato što funkcioneri moraju biti bliski glasačima koji glasaju za našu partiju.

Zamislite kada bi ih eliminisali testom inteligencije. Gradjani nas ništa ne bi razumeli.

Shvatate?
- Shvatam.

- Ali da se vratim na priču. Mi smo jednostavno morali da im uručimo tim

"inteligentinma" otkaze zbog drskosti. I da na posao vratimo one koji su

spalili čitav blok zgrada oko centrale stranke.

- I to znači da su vas ti inteligentni opstruirali?

- Tako je.

- A kako?

- Pa tako što su bili drski i mi smo morali da im damo otkaz.

- Ali kakve to veze ima sa današnjom akcijom?

- Pa kako nema, možete li da zamislite kako izgleda organizacija koju vode ljudi

koji su slučajno spalili šest zgrada?

- Mogu. Imali smo prilike danas da vidimo.

- Eto vidite.

- Da. Nego, imam još jedno pitanje, ta akcija je bila prikladna dok ste bili opozicija

ali sada ste na vlasti. Nije li to malo neprikladno?

- Nije.

- Ali vaši aktivsti su tamo uzvikivali „ Dole vlada!“

- Mi negujemo demokratiju u našoj partiji.

- Možda nisu obavešteni da i vaša partija učestvuje u Vladi.

- I to je moguće.

- A možda je to samo vaš pritisak na koalicione partnere.

- Ne. Svašta, zašto bismo mi pravili pritisak na naše koalicione partnere?

- Zato što su odbili vaš predlog da se mostom dužine 14 kilometara poveže

vrh Zlatibora sa vrhom Zlatara

- To nije odbijeno, predlog za taj most je još na stolu.

- Realno gledano gospodine Nenadiću, šta će nam taj most?

- Mostovi spajaju ljude.

- To nema veze sa time što je vaš venčani kum kupio firmu Mostogradnja?

- Ne naravno, to su spekulacije žute štampe i pojedinih krugova koje ne bih sada imenovao.

- Kažite mi gospodine ministre još jedno pitanje pre pauze.

- Izvolite.

- Vaš kolega, Ministar za neuravnotežen razvoj Jovan Rakić je pre neki dan izjavio

kako je vlasnik kompanije „Rastko Nemanjic“ DOO, Radivoje Milić

kontraverzni biznismen u narod poznat kao Rade Pravoslavac,

za Srbiju ono što je Rokfeler za Ameriku.

Nije li to "prst u oko" svakom poštenom gradjaninu Srbije?

- Nisam čuo tu izjavu.

- Pa danima se govori o njoj u medijima.

- Ne pratim medije, lekar mi je preporučio da se čuvam stresa.

- Pa dobro, evo ja vam sada kažem.

- Šta to?

- Pa da je vaš kolega ministar dao takvu izjavu.

- Kakvu?

- Za Radeta Pravoslavca.

- Rekao sam vam da nisam čuo.

- Znam da niste i zato vam ja sad kažem da je ministar Rakić rekao

"Rade Pravoslavac je za Srbiju ono što je Rokfeler za Ameriku"

- Nisam čuo to.

- Sada jeste

- Šta ?

- Čuli.

- Čuo šta?

- Ovo što sam vam sada rekla.

- U vezi čega?

- U vezi izjave.

- Koje izjave?

- Pravoslavac i Rakić

- Kakve ja veze imam sa njima?

- Sa Rakićem sedite u Vladi Srbije, a Rade Pravoslavac je vašoj partiji

poklonio 10 novih Audija.

- Prodao.

- Molim?

- Nije poklonio nego prodao.

- Niste platili ni jedan dinar te Audije.

- Pa mi smo siromašna stranka.

- A kupili ste nove Audije?

- Znate kako kaže naš narod?

- Kako?

- Nisam dovoljno bogat da vozim jeftin auto.

- A zašto niste kupili automobile od nekog drugog auto dilera?

- Gospodin Pravoslavac je jedini preostali diler za sve automobile u Srbiji.

- Znači monopolista?

- Tržišna ekonomija, ostali su propali.

- Četvoricu vlasnika konkurentnih autodilera ste uhapsili.

- Bavili su se kriminalom.

- Kakvim?

- To još istražujemo.

- Dobro ministre. Da vas vratim na prethodno pitanje.

- Koje pitanje?

- Da li se slažete sa ministrom Rakicem?

- Oko čega?

- Oko njegove izjave?

- Koje izjave?

- Za Pravoslavca.

- Na to sam vam već odgovorio.

- Na šta ste mi odgovorili?

- Na vaše pitanje?

- Niste.

- Jesam.

- Niste.

- Rekao sam vam da smo Audije kupili, nismo ih dobili na poklon.

- Nisam vas to pitala.

- Kako niste?

- Pa nisam.

- Kako niste, pa zašto se ja sećam da sam odgovorio na to pitanje?

- To je pitanje koje sam postavila posle.

- Posle čega?

- Posle osnovnog pitanja?

- Kojeg pitanja?

- Šta imate da kažete na izjavu ministra Rakića da je Rade Pravoslavac

za Srbiju ono što je Rokfeler za Ameriku?

- Nisam čuo za tu izjavu.

- Ne vredi. Dragi gledaoci, napravićemo kratku pauzu za reklame.


Ministar čim se ugasila kamera nabija glavu u mobilni telefon i čita sms-ove.

Novinarka ga prekida

- Znači nećete da odgovorite na to pitanje?

- Na koje pitanje?

- Molim vas, prekinite. Reklame su sada, recite bar meni u poverenju,

pa da predjemo na druge teme.

- Šta?

- Za Pravoslavca.

- Koliko traju reklame?

- 11 minuta.

- Znači mogu da trknem do WC-a?

- Ne možete.

- Zašto?

- Hoću odgovor na pitanje.

- Koje pitanje?

- Idite do WC-a.

- Hvala


Eto.


Naravno ovo je izmišljena priča pošto u Srbiji ne postoji medij i novinar

koji sme pitati bilo šta važno, bilo kog srpskog političara.

Zato što sve medije pod kontrolom drže Djilas i Šaper preko svoijih

marketinških agencija za prodaju reklamnog prostora u medijima.

Pa se sve unapred dogovara.

Moj omiljeni glumac David Duhovni u ulozi agenta Moldera kaže "Truth is out there".

Jasno je da na svetu postoje vladari iz senke. I ja ću sad pokušati da ti objasnim kako to sve izgleda. Ovo je neki presek mojih iskustava i razgovora sa mislenim ljudima koji su dobro informisani o ovoj temi.

Iskreno ja ne znam ni jednog vladara iz senke, niti bilo ko koga ja znam zna nekog takvog.

Niti oni koje ja znam znaju nekog ko zna nekog vladara iz senke.

Čak ne postoje ni oni koji znaju nekog, ko zna nekog da taj neko zna nekog

ko je bar video nekog vladara iz senke. Jok, nema takvog.

Ali je nesporno da "oni" vuku sve konce na svetu.

Koliko ja kapiram vladari iz senke su užasno bogati ljudi sa nejasnim životnim ciljem.


Postoji pretpostavka da oni žele da vladaju svetom.

Ali pošto to već rade postavlja se pitanje zašto oni vladaju svetom?

I kako?

I ko saradjuje sa njima?

I kako ih ne mrzi da se drkaju sa šest milijardi budala na svetu?

No, da se vratim malo na početak.

Koliko ja kapiram prvo su vladari iz senke iskoristili sa Isusa,

jevrejske rabine, Pontije Pilata i napravili hrišćnastvo.

Oni su bili satanisti i to su uradili da bi . . hmm . . ne znam šta.

Zatim su pobili Isusovu decu, organizovali krstaške pohode,

napravili tajne redove, Vatikane, dvorce u Švajcarskoj, novac, banke,

Ameriku, struju, motor sa unutrašnjim sagorevanjem, Francusku revoluciju,

komunizam, Marksa, svetske ratove, vojnu industriju, Hitlera, Lenjina, avion,

TNT, internet, Vladare iz senke, sve lokalne ratove, MMF, Evropsku uniju,

erupcije Vulkana.

Oni su inače satanisti, masoni, iluminati, katolici, amerikanci, nose čudne odore,

prskaju se i piju krv mladih devica.

Oni vole robovlasništvo.

Ostavljaju svoje satanaske simbole svugde po svetu da bismo mi hrišćani

živeli u zabludi da je Bog glavni a ne Sotona.

Sve od Ajfelove kule, Grada svetlosti, Kipa Slobode do Palme u Dubaiju

je samo njihov prkos našem tvorcu Bogu ocu i hrišćanstvu koje su "oni" stvorili.

Sve što se nama u Srbiji dešava je zapravo experiment vladara iz senke.

Sve što mi želimo oni zapravo žele da mi želimo.

Oni su nam zatrovali zemlju, stavili drogu u piće.

Čak i kada shvatimo da je Branko Radujko idiot kome ne bismo dali da vodi trafiku,

a kamoli Telekom Srbije, jasno je da za toga stoji zahtev vladara iz senke

da se baš on nadje na tom mestu.

Jer se to uklapa u globalni plan.

Naravno da je poljski predsednik ubijen jer inače avioni u svetu ne padaju.

Oni im je smetao jer nije hteo da prizna Kosovo, zatezao je u EU

oko broja poslanika iz Poljske.

Jednom rečju išao je uz kurac vladarima iz senke.

A pošto državnici umiru samo kada smetaju vladarima iz senke . . 1 + 1 su 2

Takodje Djindjića nije ubio srpski kriminalac Legija, za račun Koštunice i svog narko kartela.

Ne. I njega su ubili vladari iz senke.

Zato što je . . pa sada ima nekoliko teorija o tome.

Inače vladari iz senke su dobro znali da smo mi na Balkanu budale i namerno

su zaigrali na tu kartu da bi pocepali SFRJ

(koja je takodje bila njihov projekat, kao i Tito, koji po poslednjim dokazima nije ni

bio čovek nego vanzemaljac sa jedne planete koja se vrti oko Siriusa).

I tako su oni tako zli iskoristili nas što smo budale da nam pocepaju državu i naš

crveni pasoš koji je išao svugde.

A dok je Tito bio živ sve je bilo kako treba.

Jer je Tito pored toga što je bio vanzemaljac

bio i iluminat i satanista i pio je krv mladih devica.

U ljudskoj prirodi i pre vladara iz senke je postojao neko ko je bio kriv za sve.

Ko je napravio sve, i sve drži pod kontrolom.

Nismo krivi mi. Uvek je neko drugi kriv.

Uvek je bila "volja njegova, na nebesima kao i na zemlji"

Na zemlji njegove razne admistracije.

A na nebesima . . Bog.

Ovih godina vladari iz senke rade na tome da naprave novu religiju.

Jer je ova koju imamo dotrajala.

Potreban im je novi Bog. Potreban im je neko ko će zadržati ljudsku prirodu

u onoj apatičnoj "Problem is out there".

Neko koga niko nikad nije video, neko ko drži sve konce u rukama.

Neko ko daje instrukcije svojim sveštenicima koga da blagosiljaju a koga i kako da kazne.

Neko ko je moćan i nestvaran kao . . kao . . kao vladar iz senke .

Ako ikad uđeš u skupštinu pomeni me nekad u svojim besedama.
Ja te neću slušati, ali će da mi prepričavaju prijatelji...
Ja im neću verovati, ali bar ću znati da me se neko setio...