Жељко Цвијановић: ПОСТСРБИЈА

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: POSTSRBIJA



U PostSrbiji, svetu koji nam kreira vlada, a opisuju Vuk i Prokić, prestaćemo da slavimo heroje i slavićemo kukavice

Pošto je Ivica Dačić o Vidovdanu objavio Srbiji izlazak iz Srednjeg veka, saopštio joj kako je celu svoju ništavnu istoriju samo čekala njegovu vladu, i najavio epohu humanizma, renesanse i rokokoa – bilo je samo pitanje koji će odličnici u oštroj konkurenciji srpske „realpolitčke“ elite umeti da tome daju dostojnu ideološku auru. Ako ste se kladili na Vuka Draškovića, čovekoliku siluetu sa grlom lava i srcem crva, pogodili ste, ali, da se ne lažemo, pitanje je bilo lako. Ako ste se kladili na Nenada Prokića, pola Femu, pola Robespjera, ni to nije bilo mnogo teže za pogoditi.

Šta je, međutim, novo u njihovom ideološkom obrascu pisanom u četiri ruke za Srbiju 21. veka. Nisu Vuk i Prokić tek slepi epigoni zapadnih think-tank-ova, zabavljenih otkrićem da su Hrvati svetu ostavili kravatu, a Srbi fašizam, još otkad su rešili da napadnu miroljubive dahije, skoro vek i po pre Hitlera. Ne, ovaj Marks i Engels PostSrbije zapravo žale za „Velikom Srbijom“, optužujući za to što nije nastala svaku svaku njenu slobodarsku ideju od Karađorđa do Ivice Tončeva. Vuk do neba vapi, pitajući za cenu, koliko je, avaj, samo Srbe u krvi koštao Gavrilo Princip. Prokić odgovara: bilo bi nas 20 miliona i mudro ne izgovara ono što je svima jasno: ne bi se to zaustavilo ni na liniji Karlovac-Karlobag-Virovitica.

Da je nekom srećom, umesto Dositeja Obradovića, Crni Đorđe imao sa sobom Vuka i Prokića, ne bi se Srbi dizali na Turke, nego bi se razmnožavali i jačali, taman kako su se modernizovali pod Turcima vekovima pre toga. Da se samo jedan od dvojice ideologa PostSrbije našao pri ruci Pašiću, ne bi Srbi izgubili pola muških glava u Velikom ratu, nego bi, prema prvom načelu ideologije PosrSrbije, prešli na stranu neprijatelja, pustili Beč da pohapsi i pobije po Srbiji koliko treba, a onda bi se u zanosu, nalik ovom današnjem, razmnožavali, radili i bogatili, Bog da ih vidi. Ne bi se pobunili ni protiv Hitlera, nego bi bili nacisti – vidi Hrvate, šta im fali – pa bi onda Srbi napravili Jasenovac umesto što su ga napunili. Naravno, tako originalnom viđenju istorije nema se šta zameriti, samo se pitam čime bi srpski nacisti napunili Jasenovac. Nešto mi kaže – Srbima.

Vuk i Prokić dovoljno su odani svom rodu da ga ne optužuju za sva zla ovog sveta. Ne, nisu Srbi krivi što padoše onoliki Turci na Mišaru i Kumanovna, što se majci ne vratiše onoliki Austrijanci sa Kolubare i poneki Nemac, koji je došao da ih kazni za 27. mart i privede redu „Nove Evrope“. Srbi su, po njima, krivi samo za sopstvene žrtve – ko ih je, dođavola, terao da se bore sa okupatorima kad su mogli odmah da se predaju, kao Prokić i Vuk, i šta im fali, ugledni ljudi, moralni primeri za potomstvo, ako ga bude.

Valjda bi tako trebalo da izgleda ta „promena svesti“ kod Srba. Da nauče da je svaki otpor okupaciji i zlu ne samo uzaludan i glup nego nas suočava i sa krivicom pred iskrvarenim rodom. U svetu koji su Vuk i Prokić skapirali pre ostalih prestaćemo da slavimo heroje i slavićemo kukavice. Šta će Amerima Linkoln pored ovakvog Obame, ko zna koliko bi ih, da nisu ginuli u Građanskom ratu, danas bilo da ginu po iracima i sirijama? Koliko bi samo Rusa bilo da nije bilo Kutuzova i Žukova, i svi bi bili lepo vaspitani, govorili nemački i francuski?

Ne treba se dakle junačiti, sve što nam rade treba ih pustiti da rade jer je za naše dobro. Ideja dostojna prvog dana srpske renesanse, samo ima jednu malu manu. Već punih 13 godina, uz nešto neznatnih izuzetaka, Srbi žive po pravilima Vuka i Prokića. Ne ratuju, ne brane se, ne ginu, osim kad ih Arbanasi na Kosovu uhvate da nisu za modernizaciju. I koliko ih je?

Popis kaže 40 hiljada manje svake godine. Zašto? Zato što u najboljem od svih svetova Vuka i Prokića Srbi ili čekaju da odu, ili da što pre umru, ili čak odbijaju da se rode. Tako da ih je u najboljem od svih svetova manje za pola miliona, koliko za jedan veliki rat. I, šta ćemo s tim? Da li se ti Srbi koji odbijaju da se rode knjiže kao žrtve? Ne, ko ih jebe, ne moraju ni da se rode. Kad nemaju pojma šta propuštaju.

Novine Novosadske
http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-postsrbija.html