Tvorac Grada

"Pusi rajot" nominovane za nagradu Saharova

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

"Pusi rajot" nominovane za nagradu Saharova

Počalji  danica taj Pet Sep 14, 2012 4:47 am

"Pusi rajot" nominovane za nagradu Saharova

Na predlog nemačkog parlamentarca Vernera Šulca, članice ruske grupe Pusi rajot nominovane za nagradu Saharova. Nagradu "Za slobodu misli“ ustanovio je Evropski parlament, a prošlogodišnji dobitnici su aktivisti "arapskog proleća“.


Osuđene članice ruske pank grupe Pusi rajot nominovane su za nagradu Saharova, za slobodu misli, koju dodeljuje Evropski parlament.

Nadežda Tolokonjikova, Marija Aljehina i Jekaterina Samucevič, članice grupe koje su zbog "pank molitve“ u hramu Hrista Spasitelja, osuđene na dve godine zatvora, za nagradu Saharova predložio je parlamentarac iz Nemačke Verner Šulc, a podržalo ga još 45 poslanika.


Pored te pank grupe, na nagradu pretenduje još sedam kandidata, uključujući beloruskog borca za ljudska prava Alesa Beljackog i iranskog režisera Džafara Panahija, preneli su ruski mediji.

Predstavljaje kandidata održaće se 25. septembra u Briselu, a ceremonija dodele nagrada u decembru, u Strazburu. Nagradu "Za slobodu misli“, koja nosi ime naučnika i sovjetskog disidenta Andreja Saharova, Evropski parlament je ustanovio 1988. za dostignuća u oblasti razvoja demokratije i zaštite ljudskih prava. Prvi dobitnici nagrade su bili Nelson Mendela i disident iz vremena ŠSR Anatolij Marčenko, a među ranije nagrađenima su Belorusko udruženje novinara (2004) i ruska nevladina organizacija "Memorijal“(2009).

Prošle godine nagradu i 50.000 evra, koliko ide uz nju, dobila je grupa aktivista "arapskog proleća“.


Izvor: Smedia
avatar
danica
Admin

Број порука : 510
Join date : 28.05.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: "Pusi rajot" nominovane za nagradu Saharova

Počalji  danica taj Ned Apr 14, 2013 3:43 am

„PUSSY RIOT“ И МУЗЕЈ ВОШТАНИХ ФИГУРА

Дмитриј СЕДОВ | 25.08.2012 | 00:01



Као и обично – крив је „онај, онај, да- да, онај!“. Одмах после теревенке у храму Христа Спаситеља учеснице панк-групе «Pussy Riot» су дале интервју дописнику New Times-а, који се „случајно“ нашао на месту догађаја. Наравно, одмах је новост облетела цео свет. О њој су саопштили и Deutsche Welle, и BBCи New York Times, и сви остали медији који су макар мало себе поштовали. А девојке су у то време још биле на слободи и рекло би се да се није десило ама баш ништа што би било достојно светских информационих агенција. Па онда – због чега толика халабука? Зато што је нека скоро потпуно непозната забављачка групица која је главе „украсила“ маскама-чарапама утрчала на амвон храма, бекељила се и у 40 секунди испред самог иконостаса вичући изговорила простачки текст, после чега је склоњена.

Међутим, ускоро су беспризорнице ухапшене, а у свету је под паролом „Ослободите мачкице!“ настала невиђена хајка. Руска јавност не би о том инциденту имала појма да се за то нису постарали западни и прозападни медији, „борци за људска права“, као и њихови идејни истомишљеници у РФ. У земљи је појачано врење јавне свести која још није била успела да се смири после избора за думу, а и за председника. Објективна слика изгледа као да је неко намерно у већ пијану масу талога, убацивао стално нови и нови квасац.

„Марш оних који се не слажу“, „маршеви милиона“, процес «Pussy Riot» и тако даље, хтели ми то да признамо или не, створио је повољну климу за зрење тог напитка који је опијао тако, да „удара по мозгу“.

Специфичност појаве те панк-групе је у томе, што је она заинтересовала онај део незадовољне младежи, који углавном не посећује „кафанске“ догађаје. За њу су такви догађаји превише досадни и пристојни. „Мачкице“ оперишу развратничким речником и агресивним наступом. Обраћају се маргиналној младежи која је спремна да прихвати њихове позиве и, како оне певају, „да прерију калдрму“. У општој слици група које се буне «Pussy Riot» треба да одиграју улогу упаљача који ће у погодном тренутку да истомишљенике покрене на насилне акције грађанске непослушности.

Уопште – искуство којим стране специјалне службе користе уметнике певачког жанра је сасвим задовољавајуће. Они су успешно одиграли своју улогу и у Чешкој, и у Источној Немачкој, и у Мађарској. Као по правилу то су били солисти – појединци или сасвим мале групице које су, пошто би се појавиле на сопствену иницијативу, брзо добијале заштиту и помоћ из иностранства и за локалне власти би постајале „недодирљиве“.

Ти „уметници“ не само да су запоседали памет младежи и интелигенције, већ су и „загревали“ митинге, скупове и друге протестне акције. Њих су цитирали, снимали оно што они говоре, око њих је започињала дискусија. Јасно је да стране специјалне службе нису директно командовале таквим људима. Али је зато постојало нешто друго. Специјалне службе су их истицале, оцењивале су потенцијалну опасност од њих за режим, а затим су слале идеолошке одреде како би их чували, штитили, водили и подржавали. Уосталом, пракса је доцније показала да је неговање таквих „певача“ чија су се убиства (у, благо речено, сумњивим околностима) доцније слагала у касицу измишљених „злочина крвавог режима“ испробано и у Сирији.

Нешто слично се дешава и са «Pussy Riot». Потпуно је очигледно да су „стручњаци за Русију“ избацили ту групу маргиналаца, која свом снагом тежи да се пробије у први план политичке сцене. Њихова „секс-акција“ из 2008.године, изведена у Музеју К.А.Тимирјазева, као – посвећена заштити јадних животиња, у ствари је урађена са жељом да се изађе на интернет, а „стручњацима“ је показала да те „девојчице“ у себи немају кочница. Биле су спремне да оду баш далеко. Видеоснимци „протестног секса“ у том музеју су на њихово огромно задовољство, доспели на YouTube. Народ за такве какве су оне каже да „немају граница“, а то су у ствари они, који су у стању да узнемире друштвени талог.

А они, који су припремили читаву ту представу са панк-групом – од њеног појављивања у медијима, па до изрицања пресуде за поправну установу, учинили су све да би слици онога што се десило дали утисак да је то све било нормално. Као – млади протестују на свој начин. Ми гледамо те слике и уопште не размишљамо колико су оне нормалне у свакодневици других земаља. Наравно, и оних из којих долазе „душебрижници“ који би да правдају панк-групу. Али треба само да замислимо да се заједно са овим девојкама у Музеју Тимирјазева појави Мадона као учесница секс-партија, па да осетимо да ту нешто није како треба. Или, хајде да замислимо да је неки добровољни пријатељ „мачади“ у знак протеста против учешћа британских специјалаца у либијском конфликту, у Музеју мадам Тисо обрлио, наг, воштану фигуру Њеног величанства Елизабете Друге. Будите сигурни да се у том случају не би дизала никаква бука по свету , мада – по чему би тако нешто било горе од испада «Pussy Riot» у Москви? Једино што се ово друго нашло на YouTube, постављено од стране неког јатака, и захваљујући специјалним службама одмах сакривено. Али већ следећег дана тај човек би се, решењем „Њеног Величанства краљевског суда“, нашао иза решетака - због прављења нереда. И сад - како да се сазна на колико година неслободе би суд оценио такву увреду светих традиција британске нације.

Чињеница што је велики број наших грађана озбиљно схватио читаву ову представу показује колико је наша свест, а пре свих – свест младежи, хаотизована. Она је већ у власти спољне управе.

А они који су приредили ову представу су добили материјал да осмисле у ком правцу треба даље да се иде ради настављања дестабилизације руског друштва.

Да, ако се погледа читав историјат наступа ове панк-групе (а било их је приличан број) види се да неко упорно и плански покушава да од те групе направи фактор политичке провокације. Истрага није заоштравала ситуацију размишљајући о томе ко стоји иза кулиса рада ове групе. А требало је. Није могуће да група, која повремено броји 8 до 10 чланова, за своје наступе на којима изводи развратне политичке текстове које само она разуме, осваја час тролејбуске станице, час скупе ресторане, час кров истражног затвора и т.д. За тако нешто оне немају ни мозга, а ни новца. Али је улога оних који померају конце лутака остала неистражена. Иако их је „Међународна амнестија“ већ прогласили за „заточенице савести“ и добитнице награде Маљевича.

Само – у овом се свету ништа не дешава тек тако. „Онај, онај, да-да, онај тамо“ са почетка текста нас је подсетио да је жив када су оптужене „мачке“ изговарале своју „завршну реч“. Оне су је читале са папирића, јер једноставно немају довољно памети да изговоре, опростите нам, нешто јако, нешто што би нас дигло на ноге. Али – треба признати… онај који им је писао текст је баш порадио… такви текстови никога не могу да оставе равнодушним - под условом да ти неки мисле да суд није позориште и оптужени нису глумци у њему.

Шта ли ће бити даље са „малим мацама“?

Логика идеолошког рата је већ за њих издвојила место међу онима који желе нашу узнемиреност. „Pussy Riot“ ће постати култна група у животу младих и инструмент у рукама оних који хлеб зарађују на уништавању Русије. Већ се појављују прерађене верзије њихових „синглова“ које имају мекши звук и пречишћен текст. У светским медијима они су хитови. Западни и прозападни медији ће бескрајно да завијају жалећи судбину тих „поштених девојака које су сопствену судбину ставиле на олтар слободе“.

Почеће кампање за њихову заштиту, за превремено ослобођење и т.д. и томе сл. Није искључено ни да ће се та ствар дићи до ранга председничких разговора у четири ока.

Колико је само било оних који су за западне паре „желели добро“ руском народу! Треба само да се присетимо славног низа „дисидената“ који су се, сви редом, угњездили данас у САД и Израел. Сви су они нишанили у КПСС, а погодили су Русију!

Зато и у вези са предметом неталентоване и дрске групе провокатора «Pussy Riot» такође треба да добро размислимо: шта оне, у ствари, желе да погоде?


линк
avatar
danica
Admin

Број порука : 510
Join date : 28.05.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: "Pusi rajot" nominovane za nagradu Saharova

Počalji  danica taj Sub Maj 25, 2013 5:22 am

РАТ ПРОТИВ ХРИШЋАНСТВА ПОПРИМА ГЛОБАЛНЕ СРАЗМЕРЕ

Бучне баханалије због пресуде трима богохулницама које су извеле сатанистичке игре у храму Христа Спаситеља сведоче о најмање две околности од изузетног друштвено-политичког значаја.

Прва околност. Јавно мњење у Русији је подељено у два тока. Један је широк, тече споро. То је ток у коме је огроман део нашег народа, он чува традиције народних успомена и руске православне вере и храни се позитивним идеалима тих успомена, али је његова могућност да активно делује ограничена недостатком офанзивног духа и тиме, што је он током дугих година био одсечен од најважнијих средстава за масовно информисање. А постоји и други ток – гласан, мутан од либералне свести, који у интересу рушења државе Русије врло зналачки управља антидржавним снагама. Циљ представника тог тока је да раскину најважнију карику која спаја духовне просторе наше велике земље, како би историјска Русија - вековни чувар православне вере заувек била заборављена. Тај други ток јавног мњења је зачет на реци Потомак…

21. августа је званични представник Стејт департмана САД Викторија Нуланд изјавила да су Сједињене Државе, после суђења „Pussy Riot“, врло узнемирене због „пристрасности“ судског система Русије. И званични представник Беле куће Џошуа Ернст је истакао да су САД разочаране пресудом учесницама те руске групе. А река Потомак се, као што се зна, улива у Темзу, а Темза – у Сену и Рајну. Тако да је и министар иностраних послова Велике Британије „јако узнемирен због пресуде чланицама групе „Pussy Riot“ , министарство иностраних послова Француске сматра да је „пресуда „Pussy Riot“ претерана у односу на тежину прекршаја, а Ангела Меркел је схватила да је одлука суда „ претерана“, и да „не одговара европским демократским вредностима“. Интересантна је чињеница да сви ти, врло високи политички званичници, у својим изјавама понављају назив групе, које у енглеском језику има лексичко значење, неприхватљиво за говор међу цивилизованим људима. Тако да је бесмислено размишљати о моралу западног политичког „бомонда“ обзиром да је и језик којим они говоре постао близак улици.

Друга околност представља последицу прве. Рат међународних снага са Православљем постаје све агресивнији , поприма глобални карактер. Тај рат није јуче почео. Ако треба да говоримо о совјетској Русији из времена перестројке и постсовјетској Русији, први ударац тог рата се осетио ујутро 9.септембра 1990.године, када је на стази која је водила до железничке станице „Лесхоз“ зверски убијен протојереј Александар Мењ. Убице нису пронађене. Затим су у масмедије почели да се „стидљиво“ појављују вести о дугим православним свештеницима, који су убијани један за другим. У 2009. години списак новомученика се повећао на 25. Међу њима су оптински јеромонах Василиј и иноци Трофим и Ферапонт, које је ускршње ноћи 18.априла 1993. године заклао један сатаниста. 14.02.1996. је у чеченском заробљеништву убијен новомученик свештеник Анатолиј Чистоусов, протојереј Михаило-Архангелског храма у Грозном, пре хиротоније – официр руске армије. Док га нису заробили Чечени – без обзира што је храм био у епицентру ратних дејстава, отац Анатолиј није прекидао да своју паству храни, те службе Господу Богу биле редовне. Новогодишње ноћи 1995.године њега су бандити на силу одвезли на железничку станицу у Грозном и наредили му да се обрати руским војницима који су штитили град, и да захтева од њих да се предају. Као одговор на то – отац Антолиј је благословио војнике због њиховог патриотизма… 1999.године Чечени су заробили и убили протојереја Петра Сухоносова, који је био протојереј Покровског храма на станици Слепцовскаја у Ингушетији… Ноћу између 1. и 2.децембра 2006.године у селу Прјамухино у Тверској области у пожару су, у својој кући, погинули православни свештеник, отац Андреј Николајев, његова три детета и жена Ксенија. Кућа је посута бензином и затим запаљена… 20.12. 2009.године у Москви је мученички умро свештеник Даниил Сисојев. После три дана пуцњем у срце убијен је свештеник Александар Филипов, протојереј Вознесенске цркве у Подољском рејону Московске области. 24.04.2010. у Чебоксарско-Чувашкој епархији убијен је свештеник Анатолиј Сорокин, а 5.05.2010 . протојереј храма Архангела Михаила у Чебоксарима, јеромонах Вадим (Смирнов). 17.01. 2011. у селу Кадишево Уљановске области до смрти је мучен игуман Висарион (Глазистов)… Овај тужни списак није цео – у њему нема десетина сељака, који су постали жртве антихришћанских снага. И – баш чудно – друштво, за које би се рекло да треба да ври од негодовања због злочиначких убистава оних, који су одлучили да служе Господа Бога, да захтевају детаљну истрагу злочина и кажњавање убице онако, како су ови заслужили. Међутим, „друштво“ себи дозвољава да остане индиферентно, задовољава се „објашњењима“ локалне милиције – полиције да већина убистава уопште није на религиозној бази. У случају убиства Андреја Николајева и његове породице чак су на телевизијске канале доспела прљава подметања да је кућу у којој је живео запалио сам свештеник.

Да упоредимо колико је лицемерног гнева изазвала релативно блага пресуда учесницама сатанске панк-групе која је оскрнавила Божју кућу. Каква страшна аберација друштвене свести треба да се деси да друштво, уместо да заштити свенародну светињу, почне да помаже трима вештицама. Протојереј Александар Шаргунов је саопштио: „Ту скоро су у Оренбуршкој области осудили двојицу неонациста који су на синагоги направили кукасти крст. Младићи ће у затвору провести по шест година. Суд је одлучио да су они криви „због поступака које воде буђењу националистичке мржње, као и због јавног понижавања људи због расне и националне припадности“. Значи, због кукастог крста може да се са свом строгошћу коју собом носи члан 282 Кривичног закона кажњава, а прљаве псовке пред Престолом Божјим су „тешке“ само две године присилног рада?

А ево и најновијег догађаја, заиста страшног: средином августа су у Аксајском кланцу у Алма-Атинској области Казахстана пронађена тела 11 убијених људи. Међу њима су препознати радници који су радили у шумском газдинству, као и посетиоци забрана, и сви су били православни хришћани. Још се за неколико њих трага.

„Ми још не знамо кога да тражимо. Нема сумњивих, - беспомоћно шири руке локална милиција, сумњајући да је то била освета мафије локалном ловочувару Панајоту Захаропулу, који се увек борио са криволовцима.

Не треба ни да се сумња: без обзира да ли ће казахстанска милиција наћи убице, свакако ни Викторија Нуланд, ни Џошуа Ернст, ни Алистар Бурт, ни Ангела Меркел неће због трагедије у Аксајском кланцу изразити саучешће Алма-Ати…

* * *

Од почетка ове године нигеријски исламски екстремисти су побили преко 800 хришћана који су припадали племену Игбо. Морамо да се присетимо и погрома из 1966.године, када је за једну ноћ истребљено између 50 и 100 хиљада Игбо хришћана. После тога су представници тог племена објавили да се селе из Нигеријске Федерације и да ће формирати своју државу - Биафру. У земљи је почео грађански рат, највеће крвопролиће у другој половини двадесетог века. Различити извори говоре да је у том конфликту погинуло између700 хиљада и 3 милиона људи, углавном хришћана, који су постали жртве ратовања, глади и болести.

Инсистирање Запада на религиозно-политичком екстремизму под заставом ислама уништава праксу живота у миру и добросуседству хришћана и муслимана Ирака, Либана, Сирије и других земаља Блиског Истока, који су тако живели већ много стотина година. Убиства хришћана у Ираку, откако је тамо организован амерички окупациони режим, постало је део свакодневице те државе…

У Сирији живи отприлике 12 – 15 процената хришћанског живља. Само припадника Сиријске православне цркве има преко 650.000. „Хришћане – на крстове“ – то су графити који су се смешкали са зидова узбуњеног сиријског града Хомса у пролеће ове године, који су привремено били заузели побуњеници. Наоружани припадници формација типа „Фарукова бригада“, опозиционих Асаду, упадали су у хришћанске куће терајући људе да иду из града, под претњом да ће бити убијени. За само неколико дана је хришћанска дијаспора, која је бројала скоро 50.000 људи протерана из тог града у планинска села. Успут је убијено преко 200 људи. Па где сте - господо Лукин, Алексејева и остали „заштитници правде“? Где су ваши гласови да заштите мученике – хришћане? Зар је могуће да три распојасане девојчуре, које је прекршајни суд осудио због изазивања нереда, заслужују више самилости?

… Основни ток руског јавног мњења који тече широко и споро, показао је сву снагу и помогао да се осуде оне које су оскрнавиле национално-религиозну светињу. Сада сви који би хтели да се понашају непристојно пре Божанским Олтаром знају да у Русији нису нестали заштитници свете вере. Али ми знамо и да су пред нама искушења нових изазова.

Светска офанзива анатихришћанских снага је све јача, и зато ни за тренутак не смемо да заборавимо тешку и упозоравајућу реченицу таквог русофоба какав је Збигњев Бжежински: „Ми сада имамо само једног непријатеља – Руску православну цркву“…

Владимир СМИК

линк
avatar
danica
Admin

Број порука : 510
Join date : 28.05.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: "Pusi rajot" nominovane za nagradu Saharova

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu