Срби примали смртоносну вакцину?

Срби примали смртоносну вакцину?



Београд – Међу шест Хрвата за које се сумња да су након примања вакцине против свињског грипа оболели од екстремног облика Жилијан-Бареовог синдрома, јако опасне болести која резултира губитком сваког рефлекса и парализом целог тела, налази се и пацијенткиња која је вакцину примила у Србији, а која је у међувремену преминула.


Док је Хрватска агенција за лекове и медицинске производе (ХАЛМЕД) основала стручни тим који би требало да утврди постоји ли повезаност вакцине и Жилијан-Бареовог синдрома, одговорни у Србији ћуте!

Према писању хрватских медија, једна пацијенткиња у Хрватској је недељама била у коми, два пацијента су остали инвалиди, два случаја се проверавају, док је, како је из ХАЛМЕД-а потврђено, случај пацијенткиње која је вакцину примила у Србији, а у међувремену преминула, прослеђен српској Агенцији за лекове и медицинска средства (АЛИМС).

„Једна од особа оболелих од Жилијан-Бареовог синдрома је хрватска држављанка која је у Београду цепљена цепивом против пандемијског грипа те је, нажалост, преминула“, рекли су у ХАЛМЕД-у, поручивши да су о оболелима обавестили и Светску здравствену организацију.

Подсетимо, спорну вакцину држава Србија је 2009. године купила управо од Хрватског завода за јавно здравље, уместо директно од произвођача “Новартиса“. Платили смо је и два евра скупље, јер смо уместо директног преговарања имали три посредника у куповини – Хрвате, „Југохемију“ и „Детап“.

Сама вакцина изазвала је бројне контроверзе, како због начина набавке, тако и због састава. Наиме, први пут је у Србији масовно примењена вакцина која је садржала сквален, појачивач дејства антигена, који фармацеутским компанијама омогућава производњу више вакцина са мањом количином антигена, а већом зарадом. Иначе, у свету се сквален сматра и одговорним за изазивање озбиљних здравствених оштећења.

Др Драгана Јовановић рекла је да је било познато да може постојати веза у развијању те болести и вакцина против свињског грипа, на шта је она и раније упозоравала.

„Једино су наш министар (Томица Милосављевић) и епидемиолози подизали тензију да треба хитно вакцинисати малу децу од шест месеци до три године, иако смо указивали да ‘Новартис’ на свом званичном сајту у одељку „дозирање и администрација“ пише да вакцину треба да приме деца од четири године па надаље“, каже за Јовановићева.

АЛИМС: Случај се испитује!
У Агенцији за лекове (АЛИМС) потврдили су да су од ХАЛМЕД-а добили информације о преминулој пацијенткињи која је лечена на ВМА још 2010.

„Одмах смо ступили у контакт са колегама са ВМА како би они даље истражили овај случај и проверили релевантност информација“, кажу у Агенцији, напоменувши да нису имали такве случајеве и да су до сада пријављена 84 случаја у којима се испољило укупно 314 нежељених реакција.

Кон: Провера вакцине није мој посао
Домаћи епидемиолози и чланови радне групе за пандемију јуче нису били расположени да причају о вези ГБ синдрома са вакцинама. Бранислав Тодоровић је, чувши питање, прозборио да је у ромингу, на одмору, и спустио слушалицу, док је председник радне групе Предраг Кон, видно изнервиран, прво рекао да нема шта да каже и да ће изјаве давати на суду, а потом да је вакцина безбедна.

„Вакцина је имала све потребне сертификате и тврдим да је безбедна“, рекао је Кон, додавши да је радна група само имала увид у папире које је издао АЛИМС, а не и на основу чега је вакцина одобрена у Србији.

„То није био мој део посла“, изјавио је он.

Томица Милосављевић, бивши министар здравља, који је имао командну одговорност у целом процесу, није се јављао на телефон на позив новинара.



Извор: ВасељенскаТВ

Panika zbog vakcina protiv svinjskog gripa

B. RADIVOJEVIĆ

Građani koji su vakcinisani protiv H1N1 uplašeni vešću da ovo cepivo možda izaziva teška oboljenja. Od Žilijan-Bareovog sindroma koji dovodi do paralize strahuje 149.938 vakcinisanih u Srbiji


VEST da se u Hrvatskoj kod šestoro vakcinisanih protiv svinjskog gripa ispituje sumnja na teško neuromuskularno oboljenje poznato kao Žilijan-Bareov sindrom, prestravila je sve u Srbiji koji su tokom pandemije virusa H1N1 "zavrnuli rukav". Stručnjaci pokušavaju da smire situaciju tvrdeći da nijedan od slučajeva o kojima izveštavaju hrvatski mediji nije medicinski potvrđen. Ali, to mnogima, izgleda, nije za utehu, utoliko pre što su i tamo i ovde ljudi vakcinisani istom "Novartisovom" vakcinom "fosetrija", samo iz različitih serija.

Ta vakcina je od samog pojavljivanja kritikovana kao "nedovoljno ispitana", ali i zbog toga što sadrži pojačivač skvalen, koji prema tvrdnjama nekih stručnjaka može da izazove različita, pre svega autoimuna oboljenja.

- Apsolutno nema razloga za paniku - kaže za "Novosti" magistar Marko Erić, rukovodilac Nacionalnog centra za farmakovigilancu. - Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, ne postoji nijedan zvanično potvrđen slučaj Žilijan-Bareovog sindroma koji se dovodi u vezu sa vakcinom protiv gripa izazvanog virusom H1N1.

Ovaj sindrom koji dovodi do paralize, inače, može da se javi kod jednog od milion-dva vakcinisanih. A, u Srbiji je, prema evidenciji Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" vakcinu "fosetrija" od 17. decembra 2009. godine, kada je počela i ubrzo potpuno zamrla imunizacija, primilo ukupno 149.938 ljudi.

- Na tako malom broju vakcinisanih, i s obzirom na vreme koje je proteklo od vakcinacije gotovo da nema šanse da se u Srbiji pojavi Žilijan-Bareov sindrom kao neželjena posledica vakcine - kaže za "Novosti" epidemiolog dr Radmilo Petrović.

- Ovaj sindrom, koji lako može da se pomeša sa dečjom paralizom, najčešće se javlja unutar mesec dana od vakcinacije. To je ujedno i rok u kojem se, prema SZO, neželjene reakcije mogu povezati sa vakcinacijom. Sve što se ispolji kasnije ne može se računati kao posledica vakcine. Utoliko je nejasnije kako su se sad tri godine od vakcinacije u Hrvatskoj pojavili slučajevi sumnje na Žilijan-- Bareov sindrom, ali ih, ipak, treba ispitati.

Jedan od sumnjivih slučajeva u Hrvatskoj je i preminula žena koja je svojevremeno vakcinisana u Srbiji i lečena na Vojnomedicinskoj akademiji.

- Male su šanse da se Žilijan-Bareov sindrom, ispolji ovako kasno, jer što više vremena od vakcinacije protiče, smanjuje se i moguća veza oboljenja sa vakcinom - kaže mr Erić.

VEĆ REGISTROVANO 314 REAKCIJA
U Srbiji je kod 84 vakcinisanih registrovano ukupno 314 reakcija na vakcinu protiv H1N1, i to neposredno posle vakcinacije, a najmasovnija reakcija je bila povišena temperatura - kaže Marko Erić. - Svi moramo da budemo svesni da vakcine, kao i svaki lek, potencijalno mogu da izazovu neke neželjene reakcije.

Izvor: Vecernje novosti