Tvorac Grada


Join the forum, it's quick and easy

Tvorac Grada
Tvorac Grada
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Крамп против фотеља

Ići dole

Крамп против фотеља  Empty Крамп против фотеља

Počalji  danica Pon Jan 30, 2012 12:16 am

Крамп против фотеља

Док се материјал с локалитета развлачи, необрађени предмети гомилају у депоима и на кључна места долазе нестручни и некомпетентни људи, дотле вредна налазишта зарастају у коров


Српска археологија је у проблемима. То више не спори нико ко се озбиљно бави овом науком. Или бар не они којима је стало да се сачува макар део угледа стваран генерацијама. Многима који данас слове за прве људе у овој науци као да није битно шта су то у свету урадили њихови претходници, попут Бранка Гавеле, Драгослава Срејовића, Јована Ковачевића, Милутина Гарашанина... Као да им није важно што су излагања ових наших упокојених великана била најпосећенија предавања у Атини, Паризу, Лондону... Као да није битно што су Винча, Гамзиград, Лепенски вир..., захваљујући њима, уцртани на карти највреднијих светских културно-историјских споменика. Као да није важно какав су допринос ти великани дали у тумачењу настанка цивилизације.

Одласком ове генерације као да се све урушило. Стиче се утисак као да је неко чекао тај тренутак, па да крене у разрачунавање с “неистомишљеницима”, “квазиархеолозима”, “некомпетентним истраживачима”, “националистима”. Пљуште оптужбе на све стране. О нестручности, неангажованости, запошљавању преко везе, фалсификовању некаквих одлука... Једни друге прозивају по разноразним основама. А ко су једни, а ко други, нико не зна. Да ли је реч о групама или забарикадираним појединцима који из својих бусија одапињу отровне стреле. Брукамо се и пред нашим и пред светским аудиторијумом. Ако је за утеху, није нам први пут.

Девалвација струке

И док траје љута битка између “научника” и “квазинаучника”, наука трпи. На локалитетима од светског значаја већ ко зна колико дуго није нађено ништа што би могло да се назове великим открићем, а услова за то има. Сетимо се само епохалних открића академика Срејовића на Гамзиграду, као што је глава императора Галерија и налажење места где је он с мајком Ромулом посебним чином, званим апотеоза, увршћен међу богове. Неки наши локалитети према значају и степену очуваности сврстани су у сам врх светских налазишта. А брига о њима је никаква. Развлачи се материјал на све стране, дивљи археолози вршљају по теренима, у депоима чаме експонати јер музеји немају пара да се то обради. А у кабинетима, како се чује, седе удобно заваљени археолози и критикују. Лакше је тако, него горети на сунцу или гацати по блату, одлазити трактором ујутру и враћати се увече с локалитета. Теренци неистомишљенике називају салонским археолозима.

Последњи случај који се збио и потврдио да много тога међу археолозима не штима јесте недавно саопштење Српског археолошког друштва поводом случаја др Ђорђа Јанковића, наставника и вишегодишњег шефа Катедре за средњовековну археологију Филозофског факултета у Београду. Друштва некад од угледа и ауторитета, основаног 1. јула 1883. године. У том периоду Друштво је имало око две стотине чланова, а биле су то највећим делом угледне личности из културног, привредног и политичког живота, као и више официра и свештеника. Ондашњи крем, како би се данас рекло.

Многи се слажу да данашње друштво није ни бледа сенка оног основаног пре више од једног столећа. И на гласилу тог друштва, “Гласнику САД”, појединци данас покушавају да покажу колико су већи зналци од претходника. А и једни и други гласило су уређивали према личним афинитетима и симпатијама, иако би у њему требало да буду објављени најквалитетнији радови.

- Археологија је на дну, никад овако ниско није била - каже др Ђорђе Јанковић, вероватно бивши предавач на Одељењу за археологију Филозофског факултета, чији је случај и покренуо многа питања. - То је потпуна девалвација струке. Замислите кад неко, на једва неколико десетина страна, докторира на тему “Дечје играчке у неолиту”.

Некад копали и академици

Па тако нешто својевремено тешко да би могао да буде и дипломски рад. Теренска ископавања, оно што је најважније у археологији, потпуно су маргинализована, генерације студената су дезоријентисане. Шта та деца да мисле о археологији и какав однос да граде према теренском раду кад им на часовима предавач питањем одговара на питања. Они се интересују за ископавања, а он одговара: “Хоћете ли да будете знојави и брадати. Ако то хоћете, онда идите на терен.” Е, то је данас археологија.

Па зар се тако разговара са студентима, зар се тако припремају млади да се сутра озбиљно баве овом науком, пита се наш саговорник. Зар се тако говори о терену, месту где се стичу прва знања, где се усмеравају будући стручњаци? Свуда у свету теренска ископавања су обавезна за студенте, чак и по неколико година. Амерички студенти, примера ради, сами финансирају теренска ископавања, чак и код нас долазе. На Одељењу за археологију Филозофског факултета својевремено су се студенти на јесен пријављивали за терен, како би на пролеће ушли на списак. А данас?

- Нема сумње, а то тврдим, да се ради на томе да се укине теренски рад - наставља др Јанковић. - А зашто? Зато што неки од оних који предају данас археологију немају дана теренског рада. Теренски рад је наука, неопходна пракса. Нема археолога без терена, па то сви знају. Наши уважени академици деценије су провели на терену. Чак и онда кад то нису морали. Кад су могли, као угледна светска имена, у удобним фотељама да седе, чак и књиге из библиотеке да им други доносе, и полако пишу радове. Не, они су одлазили на терен, да с млађим колегама и студентима трагају, да ишчекују кад ће земља да изнедри вишестолетну или вишемиленијску тајну. Кад сте последњи пут чули за неко велико откриће код нас. Па није ваљда да смо све што је могло да се ископа и открије, открили.

Слаже се наш саговорник да свако има право да критикује, износи мишљење, па и руши неке теорије. То је у реду. Археологија је хуманистичка наука, њени резултати су подложни критикама, изменама, то нико не спори, али прогањање неистомишљеника је нешто што се, бар не у овој форми, никад раније није дешавало. И никад се није догодило да неко од професора своје право затражи код новинара или омбудсмана, заштитника грађана. А то се управо догодило нашем саговорнику. Тиме што му није потврђен реизбор у звање доцента, др Јанковић више неће моћи ни да предају националну археологију средњег века.

Људи из струке не желе јавно да говоре о нагомиланим проблемима у археологији. Све оно што свакодневно “врте” као теме уз кафу нерадо износе у јавност. А колико би тога имало да се исприча најбоље илуструје пример једног археолога коме је понуђено да говори за наш магазин: “Колико простора планираш за ту тему?” На одговор је само одмахнуо главом. “Мало. Да си планирао цео број, можда бих и пристао. На тако мало простора тешко може да стане и део онога што се догађа. И то само онога што ја знам.”

Неке чудне везе

Па шта се то толико страшно догађа? Приче иду од тога да је све у овом послу пријатељски и породично повезано. И политика је ту, свакако. Добри познаваоци прилика кажу да одавно нема стручњака тог калибра који би ауторитетом могао да се супротстави аматеризму или наметне на хијерархијској лествици. Да много тога функционише по систему незамерања, страха од губитка посла. Има, чак, кажу и уцена. “Ако ниси са мном, против мене си, а то ће да те кошта.” Многи се сигурно сећају примера директора пожаревачког Народног музеја, археолога, који је због наводног фалсификовања експоната завршио у притвору. Упућени тврде да је све потекло из његове матичне установе, да иза свега стоји група незадовољника, пре свега његовим политичким опредељењем.

Кад се својевремено, а нема томе више од неколико година, др Миомир Мишко Кораћ из Археолошког института САНУ одважио да на једном археолошком локалитету уради нешто што је у свету поодавно виђено, осули су дрвље и камење на њега. То што је почео да ради на чувеном античком локалитету Виминацијуму његове колеге погрдно су назвале Мишколенд, алудирајући на начин на који је заштитио локалитет и шаролика догађања која је овај стручњак као руководилац пројекта тамо организовао.

- Најгласнији су они који иза себе немају никакве резултате, који подизање лествице доживљавају као директан удар на њих - каже др Кораћ. - Немам ја ништа против, нека критикују, али нека ураде боље, нека се то види. То су обично они који ни крамп нису заболи у земљу. Прошле године Виминацијумом је продефиловало 55.000 посетилаца. Нека ми неко каже где је још тако било. Могао сам и ја да седим овде у Институту, у два-три месеца напишем неки мали реферат, шетам Кнез-Михаиловом и будем велики мислилац. Нападали су ме, а и данас то чине, али све слабије. Нећу никог да прозивам именом, али нема нас много, знамо се. Ми одлично знамо ко шта ради или не ради, ко је како дошао до звања или места. Мој локалитет је пример рада, упорности, воље, идеје, визије. Погледајте колико имамо вредних, светски признатих локалитета до којих не можете ни да дођете, или су зарасли у шибље или их уништавају дивљи археолози. Критикују углавном они који ни таблу на путу за скретање до локалитета нису поставили, који, ако им држава уплати нешто пара, поведу неколико студената и млађих колега на терен, копају и њиховим одласком с терена углавном као да се завршава њихова брига за локалитет. Па више су бринули о мом локалитету него о ономе чиме они треба да се баве.

Битна је подобност

Приче, неке често и проверене, о томе да су неки доктори до звања долазили с чудним потврдама о магистратури, да међу предавачима на факултету има и оних који немају ниједно објављено дело, да су на чело важних институција долазили људи који према свим правилима ту никако не би могли да буду, нико не жели да коментарише. Нити да да било какву званичну изјаву.

- Па нормално је да ћуте кад ништа од тога не могу да демантују - каже археолог Станко Трифуновић. - Одговорно тврдим да проблеми у археологији нису само професионалне природе. Има ту свега. И политике, нажалост. Археологија никад није била даље од онога што треба да буде. Науке која даје квалитетну и валидну основу за многа даља истраживања. Све је, нажалост, у нашим круговима у овом тренутку важније од струке. Битна је подобност, политичка опција, припадност овој или оној групи.

У целој овој причи тешко је заобићи и Археолошку збирку Филозофског факултета. Иако у тој збирци од шест запослених четири има звање доктора археологије, а двоје њих магистара, однос колега предавача према њима није баш благонаклон. На колеге из Збирке они “одозго” не гледају као на себи равноправне. Њихов глас, кажу упућени, када је реч о одлукама на факултету мало ко уважава. Није тајна да је један од запослених у Збирци својевремено на спрату где се држе предавања из археологије лепио плакате и позивао студенте да се пријаве за рад на терену који је он водио, а да их је неко уредно цепао.

- Шта све нису покушавали и с којих страна ме нису нападали кад сам кренуо да на Виминацијуму радим нешто ново, нешто што подиже ниво наше археологије - наставља др Кораћ. - Предњачили су у томе људи који такорећи нису видели терен, написали честит стручни текст, али су се зато усудили да критикују мој рад. Тако је данас, тако ће, бојим се, бити и сутра уколико се не узмемо у памет. Уколико не схватимо да све што ружно радимо, да све што неодговорно радимо, радимо само у корист своје штете. Много тога може да се исправи, али постоје ствари које имају рок трајања. А кад он истекне, не помажу ни извињења ни оправдања.

Огњан РАДУЛОВИЋ


link
danica
danica
Admin

Број порука : 510
Join date : 28.05.2011

Nazad na vrh Ići dole

Крамп против фотеља  Empty Re: Крамп против фотеља

Počalji  danica Pon Jan 30, 2012 12:19 am

SKANDALOZNO: NEKROFIL ĐORĐE JANKOVIĆ UMIŠLJA DA JE ŽRTVA POLITIČKOG PROGONA
NOVINARI SU NASELI NA ŽALOPOJKE I UMIŠLJENU SUJETU, BOLJE REĆI LUDILO NEKROFILA ĐORĐA JANKOVIĆA KOJI SEBE PROGLAŠAVA ŽRTVOM POLITIČKOG PROGONA O ČEMU SVEDOČI I TEKST KOJI PRENOSIMO IZ POLITIKE OD SUBOTE 16. MAJA 2009:

Порекло Словена уздрмало катедру за археологију

Др Ђорђе Јанковић није реизабран због стручних а не због политичких разлога, тврди декан београдског Филозофског факултета др Александар Костић

Српско археолошко друштво је недавно „изразило крајњу забринутост због тога што Изборно веће Филозофског факултета у Београду није потврдило реизбор др Ђорђа Јанковића у звање доцента, тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.
То што је остало упражњено једно од само два места на катедри за Националну археологију Средњег века је, по мишљењу Јанковића, пут ка укидању једног важног предмета који проучава порекло Словена, а по мишљењу дела његових колега „случај којем није кумовала струка него политика”.
„Одавно се није догодило да на Филозофском факултету, институцији која би требало да буде пример, неко буде удаљен са наставе из политичких и идеолошких разлога”, наводи се у саопштењу које је потписао доц. др Душан Михаиловић, председник Српског археолошког друштва.
Он каже да је Комисија за припрему извештаја о кандидатима дала позитивно мишљење о реизбору Јанковића у звање доцента и да је идентична ситуација била и када је осујећен Јанковићев избор у звање ванредног професора. У оба случаја је изостала научна критика: методолошке примедбе нису образложене, Јанковићев рад је приказан непотпуно, наводи његових књига цитирани су ван контекста у намери да се дискредитује и представи као националиста.
У овом Друштву истичу да је Јанковић угледан члан академске заједнице, истраживач који је знатно допринео развоју националне археологије и кога подржавају археолози и студенти. Јанковић је био председник Српског археолошког друштва, шеф Катедре за средњовековну археологију и руководилац бројних археолошких пројеката. Читав проблем је настао када је објавио књигу о српским громилама (обредне хумке) у околини Книна и Грахова – у 4. и 5. веку (историја сматра да су се Срби на Балкан доселили тек у 6. и 7. веку).
– Нисам ја мета, већ порекло Срба и овај предмет који ће укинути. Овде су прекршени статут и закон и то више пута. На пример, приликом гласања за мој избор у звање ванредног професора учествовале су 123 особе, а за остала четири доцента 112. Дакле у мом избору је учествовало 11 особа више, што је заиста необична околност. Инспекција Министарства просвете је опоменула декана, а чак је и повереник за информације од јавног значаја, којем сам се жалио, донео решење да ми се дају на увид гласачки листићи, што је декан одбио – објашњава професор Јанковић.
Он додаје и да је дужност декана била да скрене пажњу Већу да испуњава све услове да буде реизабран, чак и да има довољно коефицијената да буде два пута изабран за редовног професора.
– Ја сам психолог и не могу да говорим о стручним аргументима, али, што се тиче процедуре све је чисто – каже за наш лист декан Филозофског факултета др Александар Костић.
Он објашњава да су од пет чланова комисије два написала приговор на реизбор и да у том приговору није било политичких инсинуација, већ да је оспоравана стручна методологија др Јанковића. Сав тај материјал и приговор и одговор су достављени члановима Већа.
– Веће је гласало и заиста већина није била против, али је била уздржана. Ја не улазим у то да ли су примедбе тачне или не, али је очигледно да одговор на примедбе није био довољно убедљив – сматра др Костић, додајући да се у овом случају инсистира на политичкој позадини, „а то захтева конкретне доказе”.
Др Марко Поповић из Археолошког института, иначе један од два члана Комисије који је поднео приговор на Јанковићев реизбор, на питање како коментарише став колеге да је основни циљ укидање предмета средњовековна археологија, одговара да Јанковић није једини стручњак и да сви заборављају да постоји и други кандидат за упражњено место наставника на овој катедри.
– Када је расписан конкурс за то друго наставничко место, уз Јанковића, кандидат је била и др Весна Бикић, доцент на Копарском универзитету. Дакле имамо стручњака који има лиценцу за ЕУ, али који није добар за Универзитет у Београду – каже др Поповић. Он сматра да сада факултет покушава да реши „социјални случај Јанковић”, који иначе ради и на Академији за уметност и конзервацију Српске православне цркве.
Декан Костић потврђује да постоји законска могућност да се Јанковић премести на друго радно место које одговара његовим квалификацијама, највероватније у археолошку збирку где ће моћи да настави са истраживањима, али да више неће бити у настави.
На питање да ли ће прихватити понуђено ново радно место, професор Јанковић одговара да ће прво морати да консултује адвоката, да он волонтира на Академији за конзервацију и да би у овом случају морало да се огласи и Министарство просвете које је, по његовим речима, дужно да штити закон и заштити основна људска и професорска права.
Сандра Гуцијан
--------------------------------------------------
Историјски митови и чињенице
– Саопштење Српског археолошког друштва је замена теза. Нико Јанковића не прогања зато што је Србин. Ја сам био противан из научних, методолошких разлога, а не политичких. Ми не можемо правити митове на фалсификатима. Јанковић на основу малог броја чињеница доноси велике закључке, као на пример да је апостол Павле крштавао Србе. Његове тезе немају утемељење у археолошким налазима нити у историјским изворима – изричит је др Марко Поповић.
Др Ђорђе Јанковић одговара да постоје предања која су записали странци да је апостол Павле проповедао у Илирику од Јадрана до Дунава и да то пише и у Светом писму.

U samom tekstu se namerno prećutkuju neke važne činjenice vezane za reizbor Đ.Jankovića.
1. Jankoviću je ovo bio šesti pokušaj reizbora u zvanje docenta što znači da uopšte nikada nije bio predložen za vanrednog profesora
2. Članovi komisije koji su bili za Jankovićev reizbor uopšte nisu kompetentni za tu naučnu oblast: Živko Mikić je fizički antropolog, Aleksandar Jovanović se bavi klasičnom arheologijom a Gordana Tomović je po profesiji istoričar. Članovi komisije koji su imali prigovor na Jankovićev reizbor su dr Marko Popovi i dr Mihailo Milinković, naši najeminentniji stručnjaci za arheologiju srednjeg veka.
2. D. Mihajlović je nelegalno izabrani predsednik Srpskog Arheološkog društva koji je tu postavljen nakon svojevrsnog "puča" u samom Društvu koji su organizovale Jankovićeve pristalice, uglavnom strani državljani
3. Jankovićeve knjige naišle su na osudu čitave naučne i stručne javnosti u zemlji i svetu i nisu prihvaćene kao literatura za fakultet.
4. Po narudžbi vlade tzv RSK Janković je na ratište vodio studente i sa njima devastirao i pljačkao arheološke lokalitete u BIH i Hrvatskoj, zbog čega je u Hrvatskoj persona non grata
5. Kod ovakvih slučajeva najlakše je nekome da se proglasi "žrtvom" političkog progona kako bi se sakrila suština stvari a u ovom slučaju fakat je da Jankovićeve knjige i postupci nisu naišli na odobravanje naučne i stručne javnosti, što je rezultiralo njegovim neizborom na mesto docenta u potpuno javoj i legalnoj proceduri.
Na samom kraju jedno pitanje: o Jankovićevom reizboru u poslednjih godinu dana glasalo se tri puta i nije reizabran. Do kada će interesnoj grupi njegovih pristalica biti dopušteno da sprečavanjem izbora drugog profesora ometaju redovno funkcionisanje Filozofskog fakulteta?

O TOME KOLIKA JE PANIKA ZAHVATILA NEKROFILNU EKIPU I NJENOG KOLOVOĐU ĐORĐA JANKOVIĆA GOVORI I ČINJENICA DA SU NEKROFILI UKLJUČUJUĆI TU I PREDSTAVNIKE STUDENATA ZA PONEDELJAK ZAKAZALI KONFERENCIJU ZA ŠTAMPU U PRESS CENTRU KAKO BI KALIMERO JAVNOST OBAVESTIO O NAVODNOJ NEPRAVI

http://nekrofilnikutak.blogspot.com/2009/05/skandalozno-nekrofil-ore-jankovic.html
danica
danica
Admin

Број порука : 510
Join date : 28.05.2011

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu