Uhapšen Ratko Mladić

Ухапшен Ратко Младић!

Италијански политичар јавно одаје признање Младићу као патриоти, који је био онемогућен да спречи надирање ислама, А све у вези са суђењем генералу назива политичком фарсом, док Хашком трибуналу не верује ништа.

Italian pol: Mladic's a patriot

ROME - A politician from an anti-immigrant party in the Italian government's coalition is hailing war crimes suspect Ratko Mladic as a patriot and saying the Serbs could have halted an Islamic "advance" in Europe.

Mario Borghezio, a member of the European parliament, said on Italian Il Sole-24 Ore radio Friday that the accusations against the ex-general are political and that he has zero faith in the Hague international tribunal to hold a fair trial.

Borghezio also is drawing condemnation for saying that the Serbs "could have stopped an Islamic advance in Europe."

Opposition Sen. Felice Belisario denounced Borghezio's assertions as "spine-chilling," especially since Borghezio's Northern League party is Premier Silvio Berlusconi's main ally.

МЛАДИЋЕВО СТАЊЕ СВЕ ЛОШИЈЕ

Здравствено стање некадашњег команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића је много лошије у психичком смислу него јуче и оно је алармантно, рекао је Милош Шаљић, адвокат породице Младић.
Након посјете генералу Младићу у притворској јединици Специјалног суда у Београду, Шаљић је рекао новинарима да он има морбидне идеје и да му се ставови мијењају у зависности од расположења.

"Његово здравстевно стање је много лошије него јуче у психичком смислу. Ја сам све време морао само да слушам и бележим некаве његове налоге, али са њим је немогуће успоставити некакав сувисао разговор", рекао је Шаљић.

Адвокат је најавио да ће сутра затражити од судског вијећа да се формира независна љекарска комисија која ће тачно да утврди здравствено стање Младића.

ДАРКО МЛАДИЋ: ЉЕКАРСКИ ЗАКЉУЧАК НЕ ОДГОВАРА УТВРЂЕНОЈ ДИЈАГНОЗИ


Дарко Младић, син некадашњег команданта Војске Републике Српске генерала Ратко Младић, прочитао је данас испред Специјалног суда у Београду налаз пет судских љекара који су прегледали његовог оца и оцијенио да љекарски закључак о његовој способности не одговара постављеној дијагнози и да ће због тога поднијети тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру.

Дарко Младић је нагласио да се у закључку наводи да је његов отац способан да приступи суду и да прати ток суђења, те да његово здравствено стање не захтијева болничко лијечење, иако је прегледом дијагностикован психо-органски синдром, што значи губитак спознајне способности и способности памћења, а што је супротно са закључком изведеним из дијагнозе.

"Да ли неко са таквим симптомима може да прати суђење као што стоји у закључку", упитао је Младићев син и подијелио новинарима испред Специјалног суда у Београду дијагнозу и закључак љекара о здравственом стању његовог оца.

Дарко Младић је рекао да у налазу љекара пише "да је прегледом нађено да пацијент болује од више хроничних болести и то психооргански синдром, стање послије целеброваскуларно инсута, стање после инфаркта миокарда, стабилна ангина пекторис и артеријска хирептензија уз визуричне сметње".

"Изражена је слабост десне руке и десне ноге уз отежан ход што је последица прележаног удара. У питању су хронична обољења без акутних погоршања. Пацијент је способан да приступи суду и прати ток судског поступка. Актуелно здравствено стање не захтева болничко лечење. Допунска дијагностика биће урађена амбулантно", наводи се у закључку дијагнозе урађене 26. маја.

Дарко Младић је нагласио да се слаже с дијагнозом коју су констатовали љекари јер она одговара симптомима које показује његов отац, али да се не слаже са закључком да је процесно способан. Он је рекао да ће затражити да његовог оца прегледа независни тим љекара, додавши да му је у суду речено да "судије приликом доношења одлуке не гледају дијагнозе већ им је битан само закључак".

Он је најавио да ће поднијети тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру због тога што се погрешним закључком крше људска права његовог оца, јер је очигледно да он није био способан да приступи суду на саслушање послије чега је истражни судија констатовао рјешењем да су испуњене претпоставке за изручење Младића Хашком трибуналу.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40891

Власт нам вређа здрав разумТема дана | 27. мај 2011. | 19:37
--------------------------------------------------------------------------------

БЕ­О­ГРАД – Го­то­во сви де­та­љи хап­ше­ња Рат­ка Мла­ди­ћа ко­ји су зва­нич­но од стра­не др­жа­ве из­не­ти у јав­ност, у нај­ма­њу ру­ку су сум­њи­ви и го­то­во не­ло­гич­ни, оце­на је во­де­ћих струч­ња­ка за без­бед­ност са ко­ји­ма је „Прав­да“ до­шла у кон­такт.

Дар­ко Три­фу­но­вић, се­кре­тар Ин­сти­ту­та без­бед­но­сти, ка­же да је при­ча о хап­ше­њу Мла­ди­ћа ло­ше сми­шље­ни сце­на­рио др­жав­них струк­ту­ра и да од­мах по­ста­је ја­сно да је бив­ши ге­не­рал ВРС и нај­тра­же­ни­ји ха­шки бе­гу­нац ухва­ћен ба­рем не­ко­ли­ко да­на пре 26 ма­ја, зва­нич­ног да­ту­ма хап­ше­ња.

– Власт је, по све­му су­де­ћи, зна­ла где се Рат­ко Мла­дић крио све ово вре­ме и са­мо се че­као по­го­дан тре­ну­так за ње­го­во из­ру­че­ње Спе­ци­јал­ном су­ду, од­но­сно Ха­гу. Ни­је слу­чај­но да се све ово де­си­ло баш пред до­ла­зак Ке­трин Ештон и у мо­мен­ту ка­да је др­жав­ни врх био са­те­ран уза зид пред Бра­мер­цов из­ве­штај по­чет­ком ју­на. Пот­пу­но је ре­ал­на прет­по­став­ка да је ухва­ћен и др­жан не­где не­ко­ли­ко да­на пре зва­нич­ног хап­ше­ња, а не ве­ру­јем да је то би­ло у не­кој од др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја. Мла­дић је мо­гао би­ти код сва­ко­га ко мр­зи НА­ТО, а та­квих је у Ср­би­ји ба­рем 90 од­сто. Не­мо­гу­ће је би­ло и та­ко бр­зо оба­ви­ти ДНК ана­ли­зу, а не пи­је во­ду ни чи­ње­ни­ца да је те­шко бо­ле­стан чо­век мо­гао да жи­ви у ку­ћи са­мо са јед­ним ро­ђа­ком и то у ме­сту где сва­ко сва­ко­га зна. По­себ­но је не­ве­ро­ват­на при­ча да је не­ко са мо­жда­ним уда­ром и од­у­зе­том де­сном ру­ком ра­дио као гра­ђе­вин­ски рад­ник, што се та­ко­ђе по­ми­ње по ме­ди­ји­ма – ка­же Три­фу­но­вић и до­да­је да је са­да ја­сно да од при­ча о де­вет кру­го­ва ге­не­ра­ло­вог обез­бе­ђе­ња опа­са­них бом­ба­ма не­ма ни­шта.

– Мо­жда је та­кво обез­бе­ђе­ње Мла­дић и имао ра­ни­јих го­ди­на док је би­ло па­ра за то, али ка­да је но­вац пре­су­шио раз­бе­жа­ли су се и за­штит­ни­ци ко­ји су би­ли ма­те­ри­јал­но а не па­три­от­ски мо­ти­ви­са­ни – сма­тра Три­фу­но­вић.

И про­фе­сор Фа­кул­те­та без­бед­но­сти Зо­ран Дра­ги­шић ми­сли да зва­нич­на вер­зи­ја хап­ше­ња не мо­же да про­ђе као ре­ал­на и исти­ни­та.

– Ов­де је ма­ње-ви­ше све сум­њи­во, очи­глед­но је да Ман­дра­ци из др­жав­них слу­жби ни­су сми­сли­ли при­чу око хап­ше­ња та­ко да бу­де бар иоле увер­љи­ва и да не вре­ђа здрав ра­зум и ин­те­ли­ген­ци­ју. Ка­ко је мо­гу­ће да се Мла­дић кри­је у се­лу са не­ко­ли­ко сто­ти­на ста­нов­ни­ка у ку­ћи свог стри­ца и да бу­де ухап­шен баш у по­след­њем тре­нут­ку, ка­да се ло­ми од­лу­ка о до­би­ја­њу ста­ту­са кан­ди­да­та за ЕУ. До­ла­зи Ке­трин Ештон у Бе­о­град, а ми бр­же-бо­ље по­сле 16 го­ди­на про­на­ла­зи­мо Мла­ди­ћа, хап­си­мо га, екс­пре­сно утвр­ђу­је­мо иден­ти­тет пре­ко ДНК ана­ли­зе за са­мо не­ко­ли­ко са­ти, иако је за то по­треб­но ба­рем три да­на, и пра­ви­мо спек­такл. Очи­глед­но је да је Мла­дић имао мо­жда­ни удар, јер се оте­жа­но кре­ће и вид­но је из­ну­рен, па се пи­там ка­ко др­жа­ва де­це­ни­ју и по ни­је мо­гла да јед­ног бо­ле­сног стар­ца ло­ци­ра и ухап­си. Мно­го је пи­та­ња на ко­ја власт мо­ра да од­го­во­ри јав­но­сти као, на при­мер, где је Мла­дић био пре хап­ше­ња и ка­да је за­пра­во тач­но ухап­шен, јер ни­ко не мо­же да по­ве­ру­је да је тај да­тум 26. мај – ка­же Дра­ги­шић.

Зва­нич­на вер­зи­ја Мла­ди­ће­вог хап­ше­ња са­др­жи мањ­ка­во­сти и са ме­ди­цин­ског ста­но­ви­шта. Не­у­ро­лог др Не­бој­ша Јан­ко­вић ка­же да чо­век ко­ји је до­жи­вео два та­ко ја­ка мо­жда­на уда­ра као Рат­ко Мла­дић, ни­је мо­гао ни­ка­ко до са­да да оста­не жив без од­го­ва­ра­ју­ће ле­кар­ске не­ге и те­ра­пи­је.

– Мо­жда­ни удар је пре­ста­нак функ­ци­о­ни­са­ња од­ре­ђе­них гру­па мо­жда­них ће­ли­ја ко­ји на­ста­је услед не­до­стат­ка хран­љи­вих ма­те­ри­ја и ки­се­о­ни­ка. Ово се ма­ни­фе­сту­је од­у­зе­то­шћу по­је­ди­них де­ло­ва те­ла, по­ре­ме­ћа­јем го­во­ра, ис­па­дом по­је­ди­них вр­ста осе­ћа­ја, смет­ња­ма у ко­ор­ди­на­ци­ји по­кре­та и хо­да или пак ра­зним пси­хич­ким ис­па­ди­ма или по­ре­ме­ћа­ји­ма све­сти, а у ско­ро 33 од­сто слу­ча­је­ва до­ла­зи до смрт­ног ис­хо­да. По про­цен­ту смрт­но­сти, мо­жда­ни удар се на­ла­зи на тре­ћем ме­сту, од­мах по­сле бо­ле­сти ср­ца и свих фор­ми кар­ци­но­ма. По­себ­но су у те­ра­пи­ји ва­жни ле­ко­ви ко­ји по­пра­вља­ју ме­та­бо­ли­зам нер­вних ће­ли­ја у не­по­сред­ној око­ли­ни жа­ри­шта и ко­ји по­пра­вља­ју од­но­ше­ње штет­них ма­те­ри­ја ко­је се ства­ра­ју услед не­до­стат­ка ки­се­о­ни­ка и глу­ко­зе. Ме­ђу­тим, ка­ко зна­чај­ни про­це­нат пре­жи­ве­лих има про­бле­ма са мо­то­ри­ком, то се по­сле акут­не фа­зе на­ста­вља са фи­зи­ја­триј­ским трет­ма­ном. Очи­глед­но да осо­ба по­пут Мла­ди­ћа са два до­жи­вље­на мо­жда­на уда­ра ни­је мо­гла да пре­жи­ви све ове го­ди­не без од­го­ва­ра­ју­ће ле­кар­ске не­ге и ле­ко­ва ко­ји ни­су ни­ма­ло јеф­ти­ни, а по­себ­но не би из­др­жао ду­го у она­квим усло­ви­ма у ко­ји­ма је про­на­ђен, да­кле у се­о­ској ку­ћи без усло­ва за ле­че­ње – ка­же др Јан­ко­вић.

http://www.pravda.rs/2011/05/27/vlast-nam-vredja-zdrav-razum/

Генерал Младић у Сребреници

Младићев судија негирао геноцид у Сребереници
30. мај 2011. | 01:45 | Извор: Танјуг
kristof flige БЕОГРАД -

Немачки судија Кристоф Флиге, председавајући судског већа задуженог за случај Ратка Младића у Хашком трибуналу, познат је јавности по ставу да се у Сребреници није догодио геноцид.

Флиге је почетком 2009. године за "Шпигл" рекао да термин "геноцид" може да се користи само када се говори о холокаусту, док би за све остале случајеве требало да се користи израз масовно убиство, преноси Прес.

У изјави "Шпиглу" он је навео да је термин "геноцид" непотребан, зато што нема сврхе правити разлику између групе која је побијена због своје националности, вере или расе, од групе које је убијена само зато што живи на одређеном простору.

Због те изјаве и под притиском јавности, у септембру исте године смењен је са места председавајућег у процесу против бившег председника РС Радована Караџића.

Судија Флиге председава и суђењу генералу Здравку Толимиру, на шта је бошњачка јавност, пише Прес, својевремено реаговала огорчено, подсећајући на његов став о Сребреници.

Младић, како је пренео његов син Дарко, тврди да нема везе са злочинима у Сребреници. Према његовим речима, Младић је наложио да се из Сребренице најпре извуку повређени, па затим жене и деца, и онда и борци.

У судском већу задуженом за случај Младића у Хашком трибуналу, формираном 27. маја, поред Флигеа, радиће и Холанђанин Алфонс Ори, који је хрватског генерала Анту Готовину осудио на 24 године затвора и јужноафриканац Баконе Молото, који је члан већа на суђењу Караџићу.

http://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/mladicev-sudija-negirao-genocid-u-sreberenici_256391.html

Италијански евро-посланик о генералу Ратку Младићу
17.06.2011. - Са Младићем иза атлантских решетака нестаје један од последњих представника европског поноса

Како „са Младићем иза атлантских решетака нестаје и један од последњих представника европског поноса“… „Нисам видео доказе и за мене је Младић патриота. У сваком случају, ићи ћу да га посетим ма где се буде налазио“ – каже италијански евро-посланик Марио Боргезио.


Упркос халабуци коју је режим дигао у Србији поводом хапшења генерала Младића и упркос медијској кампањи Вашингтона и Брисела, западна јавност има великим делом другачије ставове, у најмању руку такве да се изражава чуђење нечим што треба да изазове стид, ако Србија има још имало националног поноса. Посебно се указује да Младићевим хапшењем Србија није нимало ближа уласку у Европску унију, ако икада у њу и уђе. То је потврдио и Том Кантримен, заменик помоћника државног секретара САД за европска и евро-азијска питања, у интервјуу датом „Гласу Америке“ одмах после Младићевог хапшења: „Можда признање Косова није технички услов, али знам да ЕУ није спремна да увезе још један територијални спор. Не могу да замислим да ће после неколико година, када Србија буде спремна за чланство, она моћи да уђе у европску заједницу ако није прихватила реалност Косова, онакво какво јесте данас. И то је веома важно.“



Италијански евро-посланик Марио Боргезио изјавио је за „Радио 24“: „Нисам видео доказе и за мене је Младић патриота. Упућују му се политичке оптужбе. Било би у реду да се одржи праведно суђење, али у Хашки трибунал једва да верујем нешто више од нуле… Срби су могли да зауставе исламско напредовање у Европи, али су их спречили да то учине. Говорим о свим Србима, укључујући Младића. У сваком случају, ићи ћу да га посетим ма где се буде налазио“.



О томе сведочи и текст који преносимо из римског дневног листа „Rinascita“, (http://www.rinascita.eu/index.php?action=news&id=8555) од 28-29. маја 2011, чији је директор Уго Гауденци. Наравно, није то једини страни извор у којем хапшење генерала Младића није представљено на Западу онако како би то желео српски режим. Овај италијански дневник, са дописништвима у Италији и иностранству (Милано, Верона, Сора, Казерта, Напуљ, Даблин, Париз, Букурешт, Београд и Бејрут), који заступа курс европског националног ослобођења од англо-америчке атлантске доминације, а на привредном плану је веома критичан према међународним финансијским олигархијама, има већ годинама веома добар увид у ситуацију на територији некадашње Југославије.



Фабрицио Фиорини

Ратко Младић: Задњи дах европског поноса

„Класична“ порнографија је већ изгубила скандалистички набој на ситом и безнадном Западу: голо тело, сексуални чин на фотографији или на филму, не изазивају више узбуђење ни код црквених мишева. Али, зато опстаје нова врста порнографије, сасвим западна и „демократска“, штавише свакодневно се повећава њена способност да испољи непристојност и скарадност, а то је порнографија идеја слободних људи.

Изван ограде допуштених идеја, оних о којима се пише у великим листовима, у оквиру великих информација, на универзитетима, у партијама које су једна другој фотокопија, има идеја стављених на маргину чија је опасност у томе да могу наићи на прихватање. Оне имају предиспозицију да узнемиравају мање-више познате луткаре који вуку конце у светској представи, због чега су проглашене друштвеним злом и прогнане на лутање пустињом, далеко од бедема цивилизације. У то спадају социјализам, национализам, опозиција диктатури банака, америчком унилатерализму, бестидном ционизму. Неке пројекције таквих идеја које су се историјски исказале кроз личности слободних људи или кроз крајње јеретичку храброст – политичку или културну, етичку или социјалну – силом су избачене из оквира трпељивости, не припадају више ни ексклузивном домену варварства. Постале су порнографија и морају да изазивају гнушање. Оне су увреда, не смеју се рећи, представљају морално оправдање за институцију савременог вербалног деликта. Пример за то је историјски ревизионизам или непризнавање државе Израел. Многобројни људи су недавно сврстани у овај домен заборава и срамоте. Председник Садам Хусеин је био један од њих, при чему је митологија монструма створена с посебном техником института за психолошки рат према којима је он приморавао играче репрезентације да играју с бетонском лоптом. Ако би изгубили утакмицу, хранио своје телохранитеље сировим месом, имао сараднике – цитирам штампу из тог времена – као што је „Доктор Смрти“, „Мистер Антракс (црни пришт)“ итд.



Једнаки су били пропаганда и дезинформација деведесетих година прошлог века. Када су Србија и Црна Гора (у оно време накратко Југославија) узете на нишан ради планираног успостављања редовног стања америчке спољне политике у Европи, а у оквиру тога је бачено на десетине хиљада бомби, изразити јавно блискост са Србима изазивало је друштвене реакције сличне онима које изазивају нападачи на девојчице у јавним парковима. Био је ту Милошевић, „балкански касапин“ на челу једне социјалистичке партије која је свуда примана с аплаузима, а онда претворена, за само неколико месеци, у нешто слично немачкој националсоцијалистичкој партији с почетка двадесетог века. Затим је југословенски председник демократски убијен у удобној затворској кући у Холандији, па су Србима постепено отпали рогови, ђавољи репови, трозупци и канџе, те су повратили свој људски лик. Тачније, скоро људски лик. Јер, остало је да се плати и последњи залог: да се ухапси Ратко Младић. Баш ових дана извршена је атлантска правда.



Генерал Младић, командант оружаних снага Републике Српске у Босни, оптужен је за најгоре неподопштине почињене током југословенских грађанских ратова, иако је у ствари, генерал био, не само изванредан војник, већ и човек мира каквих је било веома мало на политичкој и војној сцени која је карактерисала тај несрећни европски регион тих година. Бројна су сведочења која доказују ту његову стварну природу, али његова судбина је морала бити онаква каква је унапред утврђена на неком другом месту: Србија је морала да елиминише „џелата Сребренице“. Ко жели да схвати оно што се стварно десило у босанском градићу нека прочита изврсну студију „Скривени досије о ‘геноциду’ у Сребреници“ (издање „Città del Sole“, Напуљ, 2007). У суштини је улога генерала Младића у том догађају била потпуно ван сваке врсте планираног насиља, којем се и лично супротставио својим ауторитетом, побринувши се да казни и санкционише своје војнике који су се упрљали у спорадичним криминалним епизодама. Али, клопка је шкљоцнула, па ма какви досијеи и контра истраге били прављени, он остаје џелат. Сребреница је уздигнута до фаме „новог Аушвица“, нове догме при чему доживљава друштвени, политички и културни прогон свако ко је доведе у сумњу: то је нова порнографија, нови табу.



У Србији (и српским регионима у Босни), ма колико да се и тамо све жешће намеће демократско-политички-коректан говор, људи одлично знају какве су стварне чињенице: уз велико згражање Карле Дел Понте и супружника Клинтон, сматрају га херојем. Штета што су међу оним Србима који су, пак, изгубили осећај поноса и националног суверенитета, управо чланови данашње „демократске“ владе. Председник Тадић, лишен и задњег осећања стида, ако га је икада имао, затрубио је одмах после хапшења „сада ЕУ мора да нас прими!“ Он стварно нема осећај основне пристојности. И као да и то није превише, хапшење се дешава управо када се представник спољне политике Европске уније госпођа Кетрин Ештон налазила у Београду.



Са Младићем иза атлантских решетака нестаје и један од последњих представника европског поноса. Један од задњих људи који је хтео да покаже Америци да Европа није изгубила своју снагу, чак ни војну. Нестаје један од задњих побуњеника против моћних колонијалних сила. Са генералом одлази иза решетака војник двадесетог века. Својом господственом официрском униформом, артиљеријским батеријама, рововима, двогледом, мапама, бранио је концепт националног суверенитета на делићу земље, у срцу Европе, приморавајући Јенкије да се опет боре на континенту за који су се заваравали да су га већ покорили педесет година раније. Можда је и он уверен, као и ми, да је изванредна воља способна да иде ка неком циљу хиљадама година… „Hasta siempre“, генерале!



Приредио и превео: Драган Мраовић

Извор: srpskapolitika.co

линк

Ратко Младићу,
Не дозволи Хагу да на тебе баци љагу!
Покажи злотворима, какву душу Србин има.
Цео свет зна име твоје, о теби се песме поје.
Био си за све у праву, не дај да ти блате славу.
Хаг за тебе није брига, генерал си прва лига.
Ти си херој српског рода, што поносно земљом хода.
Имају болесног лава, за Хаг си и такав страва.
Користе и болест твоју да остваре вољу своју.
Али ти си јунак стари, планове им све поквари,
Нека се за главу хвата, са Србином ко ће рата.
Ми бранимо име своје, а и Богу мило то је.
Ништа нам туђе не треба а непријатељ нас вреба.
Немој да те болест кочи, отвори Европи очи.
Нека виде Србин ко је, кад се држи вере своје
Не може му нико ништа,Ни сва светска чудовишта.
Трибуналу ти покажи, оптужнице да су лажи.
Да су њине душе пале, са Србима нема шале.
Србе у Шевенингену, надзиру у сваком трену.
Али Бог им даје снагу, да се супротставе Хагу.
Правда достижна а спора, да победи српско мора.
Стрпљење, у Бога вера, неправду ће да отера.
Љиљана Ћуић