Сме ли се у Војводини говорити српски?

Сме ли се у Војводини говорити српски?

Пише: Бранко Радун

Зашто се о пребијању српских дечака од стране мађарских екстремиста у Темерину ћутало данима?

Која претпоставка се намеће после прочитаног наслова „Били су нападнути јер су говорили српски“? Извесно, прва помисао је да су нападнути Срби, рецимо у Загребу, Зеници или Приштини. Готово да нико не би помислио да је реч о инциденту који се догодио у северној српској покрајини. Но, у ноћи између 11. и 12. септембра екстремисти мађарске националности брутално су у Темерину напали петорицу српских дечака, дословно их премлативши металним шипкама и ланцима. Мађарским хулиганима и неофашистима који се окупљају на том месту чињеница да се неко усудио да у тој улици говори српски језик учинило се као „провокација“, иако је та улица баш усред земље Србије.

ТОЛЕРАНЦИЈА СА ЦЕНОМ

Темерин је, иначе, мања Општина која се налази северно од Новог Сада и у њој живи нешто мање од 30 одсто припадника мађарске мањине, док је у самом насељу Темерин проценат мађарског становништва око 42 процента. Место председника општине, као и кључни „ресори“ припали су мађарским странкама, што због уобичајене неслоге која влада међу српским странкама, што због склоности београдских партијских централа да „тргују“ мањинским странкама, неретко на рачун интереса већинског народа. Управо се због немара власти и њене склоности да подилази лидерима мањинских странака и толерисало бахато понашање екстремиста у претходном периоду, те се овакав злочиначки напад из обесног шовинизма и могао десити. А десио се агресивни испад шовинизма мањинског народа над припадницима већинског народа! Не желим да кажем да је интерес мађарских странака да у својим редовима гаји екстремне и профашистичке елементе ( директно или посредно везани су за деловање Покрета 64 жупаније) који својим агресивним наступима могу само да изазову контрареакцију унутар већинског народа, иако ни то није искључено, већ да одговорност сносе српски политичари и институције које робују кратковидим интересима. Јер управо су наше институције склоне да толеришу оно што се ни у једној европској земљи не би толерисало. А то је насилно и екстремистичко понашање, те негирање територијалног интегритета Србије, а да не говоримо о физичким нападима на етничкој основи. Ако тежимо „европским вредностима и стандардима“ онда то подразумева и активну борбу против оних који угрожавају живот људи и мирне односе међу народима.
Занимљиво је погледати ко је како реаговао после напада 15 припадника мађарске екстремне деснице на малолетне српске дечаке. Медији су данима прећуткивали ову вест. Она се појавила тек девет дана од поменутог догађаја. Она, вест, у овом тренутку очигледно никоме не одговара. Наиме, српски политичари избегавају ову тему јер би то захтевало да се отвори питање њихове одговорности, као и одговорности институција. С друге стране, лако је претпоставити, мађарски политичари су то прећутали, док је председник Општине Густоњ одбио било шта да изјави за телевизију. И српске странке су упадљиво ћутале о овоме. Неко би могао оправдано помислити да десничарски хулигани то нису урадили без нечијег мига, па се ето може размишљати и о томе да је заташкавање добра тактика да се спречи могући реванш. Но никада није добра политика прећуткивања истине и занемаривање правде – то се увек пре или касније обије о главу оном ко то чини.

ДАНИ ПРЕЋУТКИВАЊА

Конкретније то овако звучи — у ноћи између 11. и 12. септембра десио се напад екстремиста металним шипкама на малолетне дечаке, а „РТВ“ је тек у четвртак први објавио прилично упеглану и „избалансирану“ вест, помињући екстремисте на обе стране. У ТВ прилогу стоји како је 15 униформисаних припадника мађарских екстремиста, које повезују за Покретом 64 жупаније, јурило дечаке и тукло их металним предметима јер су причали српски. Мајка једног од дечака је рекла: „Ако наша деца треба да добију батине зато што причају српски и зато што су Срби, онда стварно не знам шта да кажем“. Но све би се то завршило на двоминутном прилогу регионалне телевизије да ову информацију нису интернет активисти проширили даље. Тако су преко вести и коментара на сајту видовдан.орг, форума и „Фејсбук“ група многи дошли до ове информације и проследили је даље. Председник невладине организација „Друштво за очување сећања на холокауст“ Александар Вељић из Новог Сада, у саопштењу друштва осудио је инцидент и оценио да представља континуитет „србомржње, антисемитизма и расизма“ у појединим срединама. Он у саопштењу каже и то да „овај страшни догађај у Темерину показује да се одређене етничке заједнице стављају у подређени положај, а друге у повлашћени, и то само због етничког порекла! Чињеница да је прошло недељу дана пре него што је јавност сазнала да су против само неких нападача поднете кривичне пријаве, јасно говори до које границе институције не штите грађанска права и слободе, а Војводина је као грађанско друштво опет отишла један корак уназад“. Тек тада, прича о бруталном насиљу у Темерину почела је свој пробој у српске медије, додуше не толико у електронске, колико у писане, да би се на крају огласио и Шандор Егереши, председник Скупштине Војводине, и то тачно недељу дана касније, рекавши како је недопустиво и „веома забрињавајуће то што је овде реч о младићима различите националне припадности“. Телевизија „Б92“ је тек 20-ог значајније обратила пажњу на овај немили догађај.

А сад замислимо супротну ситуацију – 15 српских хулигана напало петорицу мађарских дечака са металним шипкама. Пљуштале би реакције невладиног сектора, од Чанка који говори о фашизацији Србије, медија попут „Б92“ и „Блица“, до изјава мађарских политичара, али и разних европских емисара и комесара. Србија би се нашла на дневном реду у Стразбуру, Бриселу и Вашингтону, а притисак на земљу да се „сви, али сви“ починиоци пронађу и казне био би више него известан. Ко зна шта би тада разни Кацини и слични захтевали и чиме би нам све претили.

КОРЕНИ

Наравно да не желим овим текстом да неко стекне утисак да изједначавамо припаднике мађарског народа са екстремистима и неофашистима, јер заиста ти исти су претња и за саме Мађаре, који су познати као миран и вредан народ. Наиме, ови хулигани су узнемиравали и припаднике своје етничке заједнице, јер су изазивали инциденте и стварали осећање несигурности. Осим тога нападима на Србе они угрожавају међуетничке односе, чиме стварају осећање угрожености код Срба и страх од реваншизма код Мађара. Из изјава неких мађарских политичара се, додуше стидљиво, види да су свесни да ови великомађарски шовинисти наносе штету пре свега свом народу, те да су неки од њих дошли из других средина да би ту правили проблеме. Но, мађарски политичари морају смоћи снаге не само да вербално и млако осуде починиоце оваквих дела, већ и да покрену конкретне мере против њих у својим срединама.

Као и све друго на овим просторима и ове међуетничке тензије имају своје историјске корене. Срби и Мађари су имали и периоде мира, али и периоде крвавих сукоба, тако да теза о толерантној Војводини није историјски утемељена. Мађарској елити је сметао јак и виталан српски елемент и они су настојали да га пацификују, а ако то није могуће, да га „редукују“. Пре три века је био први велики мађарски удар на Србе у Панонији када су настрадали многи, нарочито они који су живели северније. Затим су се и 1848. године Срби и Мађари нашли на супротним странама, и тада је Нови Сад до темеља срушен од стране мађарске артиљерије. У Првом светском рату је Мађарска учествовала у инвазији на Србију, да би после рата, као поражена била кажњена смањењем територије. Тријанонским споразумом Мађарска је добила свој данашњи габарит, са чиме се њихови мегаломански националисти никада нису помирили. Тако су великомађарске ревизионистичке аспирације дестабилизовале регион и искоришћене су од Хитлера за успостављање свог новог поретка у овом делу Европе. Током „Рације“ с почетка 1942. године је извршен злочин и над Србима у јужној Бачкој и у Општини Темерин, у месту Сириг, од стране мађарских фашиста. Срби су побијени или протерани.

Данас исто тако великомађарске аспирације неких политичких кругова у Мађарској дестабилизују регион, гурају своје сународнике у конфликт са већинским народима, што може бити изузетно ризична стратегија. И локални мађарски политичари су свесни да им ништа добро неће донети пијани екстремисти који их само конфронтирају са Србима и доносе несигурност која има за последицу и одлазак Мађара на север Бачке (примећено је да се Срби померају на југ Бачке). Стога се чини да су мађарски екстремисти нека врста кукавичијег јајета, подметнуто са циљем да поквари српско-мађарске односе. Но очигледно је да није дошло до стварања критичне масе у самим редовима мађарске националне мањине, да је потребно решити се хулигана у својим редовима, а нажалост у томе им не помажу ни српски политичари и институције.

Не само Србија, већ и Румунија и Словачка имају изузетно негативно искуство и са тренутним мађарским „историјским претензијама“. Сва је прилика да центри моћи на Западу играју на карту мађарског шовинизма изазваног историјским фрустрацијама да би дестабилизовали регион – по оној римској „завади, па владај“ – што никако није у интересу никога ко овде живи, па ни самих Мађара.

Извор: Магазин "Печат"

НАЈНОВИЈА ПРОВОКАЦИЈА НА ЕТНИЧКОЈ ОСНОВИ У ТЕМЕРИНУ

23.09.2011.

Сањали нисмо да ћемо у доба свеопштих интеграција народа и култура, дочекати да у једном месту буде ускраћена испорука хлеба на етничкој основи. Данас је у Темерину пекара „Хофи Цуки“ престала испоруке хлеба српским радњама под изговором да неће Србе да храни мађарским хлебом. То подсећа на паролу коју су немађарска деца Бачке слушала у школи од 1941. до 1944. године: пошто једете мађарски хлеб, морате мађарски да говорите!

У Темерину несметано делује „покрет 64 жупаније“ који терорише Србе због порекла и Мађаре противне њиховој идеологији. Тако постаје све очигледнија намера да низ провокација подстакне гнев са последицама по безбедност људи и имовине, потом да се прогласи угроженост мађарске заједнице, затражи интернационализација тог питања и обнова „велике Мађарске“ са некадашње 64 жупаније. Обнова такве државе у прошлом веку је довела до преораног православног и срушеног јеврејског гробља у Темерину, мучења, убијања и протеривања бројних темеринских Срба 1941. године и истребљења свих темеринских Јевреја у јануарској Рацији 1942.

Молимо грађане да, упркос гневу, не чине кривична дела суграђанима других националности, већ да се у овом веку грађански солидаришемо у заједничкој одбрани од нацисоидних идеологија. Од органа власти захтевамо, ако имају снаге, да забране „Покрет 64 жупаније“ који је опасно нарушио суживот на територији Републике Србије.

За Друштво за очување сећања на Холокауст,
Александар Вељић, председник

Temerin: Ponovo tukli Srbe

Grupa učenika mađarske nacionalnosti pretukla je u ponedeljak oko 16 časova, 16-godišnjeg Srbina B. O., takođe đaka Srednje škole "Lukijan Mušicki" u Temerinu. Tako je, posle kratkotrajnog varljivog zatišja, u ovom mestu nadomak Novog Sada do usijanja ponovo podignuta tenzija nastala pošto je grupa mladih Mađara 11. septembra, ispred kafića "M 1", pretukla petoricu maloletnih Srba.

- Moj sin je posle prepodnevne smene krenuo kući u Gospođince, gde živimo, ali mu je pobegao autobus - ispričala je, vidno preplašena i potresena, reporterima "Novosti" dečakova majka Sava.


- Seo je u park koji se nalazi odmah pored škole, da sačeka drugi autobus. Tada mu je prišlo nekoliko vršnjaka, da bi mu jedan od njih na mađarskom jeziku nešto opsovao.


TRAGEDIJA ZA SVE NAS
Predsednik Skupštine opštine Temerin Andraš Guston je za incident u kojem je pretučen B. O. saznao otprilike sat pošto se incident dogodio.
- To je tragedija za sve nas, šta drugo da vam kažem - bilo je sve što je za "Novosti" mogao da kaže prvi čovek ove opštine u kojoj otprilike 60 posto žitelja čine Srbi, a preostalih 40 posto Mađari.

Kada je njen sin mladića koji ga je opsovao upitao da li mu nešto treba, ovaj ga je udario pesnicom u lice i oborio ga. Posle toga, priskočili su i drugi koji su bili u grupi sa napadačem i nesrećnog dečaka počeli da tuku po licu i po telu i da ga šutiraju nogama.

- Prema onome što mi je sin ispričao bilo je užasno, a u ovom trenutku ni ne znamo kakve tačno povrede on ima. Prvi put sam ga videla kada mu je ukazivana pomoć u temerinskom domu zdravlja, kada je već bio u zavojima, ali su se tragovi krvi videli. Prema nekim informacijama, slomljena mu je i ruka, ali ćemo to znati tek kada se vrati sa detaljnih pregleda u dečijoj bolnici u Novom Sadu - priča, užasnuta, Sava O.

U jedinoj temerinskoj srednjoj školi u ponedeljak predveče nije bilo moguće ni sa kim razgovarati o incidentu koji se desio. Svi radnici su, pognutih glava, izbegavali reportere, a pred samom školom bilo je nekoliko pripadnika policijske stanice u Temerinu. Prema pouzdanim informacijama, pored trojice đaka te škole koji su učestvovali u napadu na B. O. njega je batinalo i još nekoliko mladih Mađara koji su bili u blizini. Obračun koji je mogao da se završi kobno, okončan je tek pošto je nesrećnom dečaku u pomoć priskočio jedan 18-godišnji mladić srpske nacionalnosti koji je kroz park slučajno prolazio.

U temerinskoj policijskoj stanici "Novostima" je potvrđeno da su trojica đaka škole "Lukijan Mušicki", za koje se sumnja da su pretukli B. O. u ponedeljak predveče, u pratnji roditelja, privedeni na informativni razgovor.

BATINALI ISTI?

Prema nezvaničnim, ali pouzdanim informacijama, među mladim Mađarima koji su u ponedeljak pretukli B. O., inače sina bivšeg policajca iz Gospođinaca, najmanje jedan je učestvovao i u incidentu od 11. septembra.

VIŠE POLICIJE

POSLE incidenta, PU Novi Sad kojoj pripada i temerinska policijska stanica, pojačala je mere bezbednosti u Temerinu. Razlog za to je želja da se, u i onako napetoj atmosferi, spreče eventualni veći međunacionalni sukobi.

Извор

Другосрбијански и мађарски медији о темеринском инциденту
Пише: Јово Даничић

Док на српским медијима првих недељу дана готово и није било вести о догађајима који су потресли Темерин 11-ог септембра , електронски медији на мађарском језику непосредно после првих стидљивих српских извештаја нису оклевали да управо Србе означе главним актерима и кривцима за инциденте у овој општини.

Да би се већ после другог за редом премлаћивања (овог пута једног) српског дечака од стране мађарских екстремиста огласио и Дојче-веле наравно окривљујући Србе и Србију:


„Најновији инциденти у општини Темерин, а посебно њихова интерпретација, поново су у жижу јавности довели међунационалне односе у Војводини. Пет српских младића претучено је за викенд у Темерину приликом повратка са забаве. Металним штанглама и ланцима напало их је 15 мађарских младића, за које се претпоставља да су чланови екстремистичке организације „Омладина 64 жупаније“.

Политичка аналитичарка Жужана Серенчеш за Дојче веле каже да међунационалне напетости у Војводини расту кад год се у Србији затеже ситуација са Косовом или се приближавају избори: „Кад год су неке напете или фрустрирајуће политичке ситуације на домаћој сцени, то се - по систему неких волшебних спојених судова - заправо очитава у повећању различитих инцидената, најчешће на националној основи.“ “


Могуће је да постоји некаква интеракција напетости поводом Косова, али у овом случају је тешко поверовати да су млади мађарски скинхедси били претерано узрујани због дешавања на Косову па су исфрустрирани тим дешавањима решили да пребију неку српску децу.


Даље Дојче-веле наводи речи Владимира Илића из центра за развој цивилнога друштва који каже да су истраживања те невладине организације показала да су међунационални односи у Темерину огледало међунационалних односа у Војводини. „Темерин је лакмус терен за међунационалне односе у Војводини. То је најделикатнија од свих 45 општина. Ако је у Темерину стабилна интеретничка ситуација - биће свуда“, наводи Илић.

Илић илуструје етничку дистанцу која постоји у Темерину: „Имамо просторну поделу места: једну трећину отприлике, где је доста ризично говорити мађарски на јавном месту, једну трећину где се то углавном може, и трећу где се то може спокојно чинити. Етничка дистанца постоји и има много слојева. Прво, имамо вишедеценијску етничку дистанцу између становника места Темерин и суседног места Бачки Јарак. Та дистанца је видљива кад се човек вози приградским аутобусима. Сасвим је видљиво ко с ким комуницира, а ко с ким не комуницира и ко се када устеже да са онима са којима комуницира обраћа на матерњем језику.“


Овом приликом Илић је изгледа сасвим пропустио да напомене да у свим јавним установама темеринске општине при запослењу приоритет имају припадници мађарске националне мањине, управо због познавања мађарског језика који ћете имати прилику у Темерину први чути било у продавници, амбуланти, општини или СУП-у .Такође је Илић изгледа сасвим заборавио да нас обавести да су ови срспки дечаци баш претучени због српског језика а не мађарског, не у градском превозу где су тензије увек велике него на улици и у паркићу где људи одлазе да се релаксирају. Нећемо сад да наводимо Илићеве дисертације у прилог одбране права некаквих црногорских верника, припадника наводне ЦПЦ, којих ни у Црној Гори нема а камоли у Србији и одбране права Јеховиних Сведока с једне стране, те његове одлучне борбе рецимо за заштиту македонске државе у њеним неприкосновеним правима да на својој територији забрањује деловање Српске Православне Цркве, мада то све спада у делокруг послова којима се дотични господин Илић бави, али узмимо да је то сад посве неважно.


Дојче-веле наравно завршава своје инфо-спиновање закључком о потреби забране свих екстремиста и Динко Грухоњић који је иначе потписник овог текста на сајту Дојче –веле не пропушта да напомене (као уосталом и други медији на српском језику, по чему се може рећи да то и није заправо оригинално његова идеја) о разваљивању мађарског културног центра у Новом Саду. Тиме жели да створи слику у јавности да ове догађаје, у којима страдају Срби, протумачи системом реципроцитета као деловање с једне стране мађарских екстремиста у Темерину а с друге стране српских у Новом Саду. Међутим нигде се не наводи ко стоји иза вандализма у Новом Саду, то просто могу бити наркомани можда чак и мађарске националности, мада знамо из филма «Лепа села лепо горе» да су наркомани посебна нација.

Такође смо имали прилику на још једном медију ( е-новине) који пише српски (истина увек латиницу ) чути како су фашисти у Војводини обична мангупарија. Не знам да ли писац тога наслова после најновијег инцидента и даље то исто мисли. Могуће је да ни први пут то није мислио али је било сасвим «коректно» ставити такав наслов и амортизовати могући српски гнев за све НЏО небулозе и војвођанерске ујдурме које су га задесиле после «ослобађања» од Слобе. Бојан Бендар који каже да су фашисти који делују на простору Војводине обична мангупарија председника општине Темерин назвао је крајње неукусно необавештеним док медијски мрак око дешавања у Темерину објашњава «косовском фарсом», ни једном речју у тексту не објашњава зашто су фашисти у Војводини обична мангупарија, то се ваљда само по себи подразумева.


Као што рекох медији на мађарском језику (оном који је убудуће, ако се ставри буду развијале на овакав начин, обавезан у Темерину, а можда и шире) нису много чекали да управо Србе означе проблематичнима у Темерину( а и кога би другог кад се зна да су Срби бед гај).

Тако рецимо Роберт Олах (иначе темеринац) потпредседник мађарског покрета наде (МРМ) (и пријатељ на фејсбуку са некима од осумњичених за протекле две туче) осуђује све облике насиља, а такође апелује на власти да поступа непристрасно у најновијем инциденту и казне одговорне. Али и тражи да власти испитају и одговорност медија које по њему непрецизно и неистинито извештавају. Читаоцу медија на српском који је имао прилику да чује како су фашисти у Војводини обична мангупарија може да звучи чудно и неуобичајено овај захтев за одговорност медија али ако прелистамо ВајдашагМА можемо се уверити да читаоци мађарских електронских новина немају исте информације као они који читају новине на српском. Наиме како ВајдашагМа каже: "Јуче око 16 часова догодио се још један инцидент, у којем је повређен још један средњошколац. Према незваничним информацијама портала „Вајдашáг Ма” (Војводина данас), у парку у Темерину средњошколац српске националности провоцирао је на националналној основи такође средњошколца мађарске националности који је седео на клупи, на шта је он узвратио и њихова расправа се завршила тучом, у коју се укључио и друг мађарског младића. Сви учесници су прошли са мањим повредама. Учесници туче мађарске националности демантовали су наводе да су они припадници екстремистичке групе „64 жупаније”.

Полиција у Темерину због јучерашњег инцидента и ранијих инцидената привела је синоћ на саслушање сваког младића који се налазио у центру места и испразнила је све локале у центру.”

Да ли медији на српском намерно заташкавају да је српски младић провоцирао и тиме «заслужено» добио батине при чему нико озбиљније није повређен, сем што је њему сломљен нос и рука те је завршио у болници , као што су у почетку заташкавали да се уопште и десио инцидент на националној основи у Темерину 11.09.2011. остаје на надлежнима да утврде.


Још се из медија на мађарском може закључити да се у Србији води антимађарска кампања, да су инциденти на националној основи много чешћи него што то војвођанске власти признају, да је војвођанска влада немоћна и да се сви инциденти користе у предизборне сврхе. Наравно све ово није далеко од истине али која је вероватноћа да ће читаоци медија на српском сазнати за ове информације?


И на крају да чујемо речи председника општине Темерин Андраша Густоња, које ни мало не делују охрабрујуће а које је поводом случаја најновијег премлаћивања српског младића у општини Темерин, саопштио на општинском порталу: "Полиција из Темерина, последњих дана и из Новог Сада, је даноноћно на улицама, успешно приводи виновнике, имамо пуно поверење да ће и правосудни органи ефикасно деловати, али изгледа да је све то мало да се непромишљено пуштен дух врати у боцу. Довољно је само да бацимо поглед на коментаре који прате извештаје из Темерина. Органи реда и правосудни органи могу само репресивно деловати, а несретна дешавања треба спречити. Огромна је одговорност политичких чинилаца у овом случају. За четвртак сам сазвао састанак представника свих политичких партија која делују на територији општине Темерин, да заједно дигнемо глас против свих облика насиља. Али можда ни то неће бити довољно ако сви ми, као родитељи, не смогнемо снаге да попричамо са својом децом, са својим унуцима и не будемо успели да их убедимо да својим деловањем угрожавају опстанак своје средине. Не као председник општине, већ као родитељ апелујем на све остале родитеље, да одвојимо тих сат-два, да објаснимо својим потомцима, да насиље може произвести само насиље, да се мало упознамо са тим кад, с ким и куда иду, док стварно не буде касно за све нас. Надам се да ћемо у овом тешком послу, и као локални челници и као родитељи, имати пуну подршку и покрајинских и републичких власти."

Речи председника темеринске општине су, ако не непосредна а оно посредна, потврда да пристрасно извештавање с једне стране и неблаговремено реаговање и игнорисање тешких инцидената на националној основи с друге стране, има за резултат ескалирање насиља, производњу узнемирености, страхова и напетости, што је иделан терен за, у погодном тренутку паљење ватре, уколико то неком одговара. Да би се то спречило потребно је да српска страна отворено заступа интересе својих грађана Срба као (што страни медији заступају интересе Мађара). Уместо што заташкава такве инциденте боље би било да их обелодањује и решава, одговорне хапси а екстремну неонацистичку организацију «64 жупаније» забрани као што је уосталом она забрањена и у својој матичној Мађарској држави. У супротном се може створити лажна слика да Србији одговара постојање једне овакве неонацистичке организације да би продубљивала тензије у северној српској покрајини.

линк