Синдикат просвете против геј параде!

Синдикат просвете против геј параде!

Жарко Огњановић
УСПРС, водећи синдикат просвете, огласио се поводом геј параде у Београду
Београд, 02.09.2011

И синдикати Србије (они озбиљни, наравно, а не они које је основала држава), почели су да се баве питањем „геј параде“. Ко више, ко мање, али тема је начета. Пре самог поласка у школу, 1. септембра, огласио се највећи просветни синдикат, УСПРС, са својим саопштењем, у коме, између осталог, пише да је Унија синдиката просветних радника Србије настала је да би бранила и одбранила један од најважнијих сегмената сваког друштва: образовни систем. У њега су, поред просветних радника, којих у УСПРС има преко 40 хиљада, укључени и сви они којима је стало до деце, те једине наше будућности – родитељи, деде и бабе, рођаци и пријатељи, па, на крају, и представници и намештеници власти, којих у Министарству просвете има више него што би било потребно и много већим и развијенијим земљама.

И свима њима, сада и овде, Унија синдиката просветних радника Србије, објављује: ускоро просветни радници неће више имати киме да се баве. Јер, Србија изумире огромном брзином, и у њој је све више стараца, а све мање деце; у њој је све више пензионера, а све мање ђака; у њој је све више гробова, а све мање колевки. У школску 2011/2012. ушло је 5 хиљада првака мање него у 2010/2011, а у 2012/2013. ућиће их још мање. Пре но што наставе да се баве питањем каква ће бити наша школа, просветари морају, са друштвом коме припадају, да реше проблем – хоће ли бити било какве школе, ако у њој нема ђака.

Подаци су неумољиви. Сваке године 30 хиљада људи умре више него што их се роди (град величине Горњег Милановца или Вршца). Претходни попис показао је да је народ у фази дубоке демографске старости (просечна старост преко 40 година); следећа фаза је фаза потпуног изумирања, тзв. најдубље демографске старости, после које опоравка нема.

У складу са претходним пописним резултатима, просечно домаћинство код нас бројало је три члана, а удео младих до 14 година био је свега 16 одсто, док је старијих од 6о година било 17 одсто. Године 2004. било је закључено 30% мање бракова него 2000. године, а преко два милиона људи живело је само: као неудати, нежењени, разведени, удовци и удовице.

Зато УСПРС упозорава да су питања какво је одузимање јахте Жељку Митровићу, наногвица Цеце Арканове и организовања геј параде најлажнија могућа питања, јер их не поставља стварност Србије него их намећу медији у служби квислиншке власти Србије. У својој изванредној новој књизи, „Вишијевска Србија“ (Чигоја штампа, Београд, 2011), Слободан Антонић, у тексту „Компрадори“, објашњава зашто је то тако:„Главна питања која у својим стручним часописима и новинама отвара академска, медијска и културна елита у земљама транзиције увезена су и зато готово потпуно ирелевантна за домаће друштво. Колико су за свакодневни живот домаћих радника /.../ битна питања легализације марихуана или геј брака?“



Геј парада и империја
Циљ поствљања лажних циљева за дебате је прост: направити ноћ и маглу у којој лопови могу да краду народ и државу на чије чело их је довела Империја. А ко се пробуди и дрекне:„Лопови!“ добије песницу у главу и моралну поуку:„Немој да вичеш! Пробудићеш комшије!“

Свако нормалан зна да је у нашој држави најбитније, свим расположивим средствима, повећати наталитет и спречити даље изумирање становништва. То се може постићи не само разним врстама материјалних стимулација, него и усмеравањем друштвене пажње ка развијању култа породице и подстицања рађања деце. Људима, доведеним до очаја незапосленошћу и социјалном бедом, треба омогућити да живе од свог, макар и најамног, рада. Мајкама Србије треба не више (фиктивних, наравно) права, него више привилегија.

Обућа и одећа за децу, храна за бебе, уџбеници – све мора бити државно субвенционисано, да би било доступно свим слојевима становништва, које уочи 1. септембра сваке године доживљава шокове од цена у књижарама и продавницама ђачке опреме. Вртићи морају постати најшире доступни. Школске кухиње, у сваком могућем случају, треба да буду бесплатне, поготово за сиромашне ученике. Уместо „сигурних кућа“, у које се склањају жене и деца због насиља изазваног социјалном бедом и безнађем, треба учинити све да свака породица постане сигурна кућа за оне који у њој живе, да љубав и поверење између деце и родитеља поново буду основа наше будућности, а не да држава доноси, наводно европске, законе, који родитељима онемогућавају увид у здравствени картон свог детета, јер то, тобож, спада у „људска права“ петнаестогодишњих дечака и девојчица.

Цела Србија мора постати поново сигурна кућа за све који у њој живе, а то ће бити могуће само ако тајкунско-партијску олигархију на власти замене они који не мисле о личном, него о општем интересу.


Шта нам нуде режимски медији?
Уместо тога, сваког дана нам медији наводно „европске Србије“ нуде приче о електронској наногвици једне фолк-певачице и одузетој јахти једног медијског моћника, који ће, уосталом, пошто се довољно обогатио, ускоро продати своју медијску империју. И, као да нам се дијаболично церека само дно нихилизма, поново се покреће прича о „геј паради“, која је у октобру 2010. Србију и Београд коштала не само пет милиона евра, него и крви, страха и срамоте, јер је одржана упркос свим упозорењима на безбедоносне ризике и несрећу која нас може снаћи. Уместо да се свим силама посветимо стварању предуслова да се изумирање Србије заустави, и да школе опет одјекују од веселе дечје граје, ми морамо да слушамо медијску обраду измишљене теме, и суочавамо се с непостојећим проблемима, да бисмо видели како „најнапреднији“ међу „борцима за људска права“ траже да ученици наших школа сазнају, у учионицама, све о ЛБГТ популацији, па и да се ЛБГТ популацији омогући склапање „бракова“ и – усвајање деце!

Наравно да чланови УСПРС нису против људских права, али су изразито против нељудске небриге власти у Србији за основно људско право, право на живот достојан човека, право на рађање деце која ће живети животом достојним човека, право на пуне учионице срећних младих људи који ће наследити своје родитеље у одговорном задатку обликовања наше будућности. И наравно да је против параде „гејева“ полицијски синдикат који мисли својом главом, и који, право из своје главе, поставља питање: како педери могу да марширају, а малинаре треба премлаћивати кад се буне против тајкунског лоповлука и ударца на њихов труд и муку? Полицајци припадају свом народу, а не Империји, и зато имају право на постављање таквих, логичних питања.

Зато, и само зато, придружујем се свим оним гласовима који траже да се егзибистиционистичка парада откаже, а да се под хитно крене са стварањем најшире јавне сагласности о томе какву Србију желимо и како ћемо до ње доћи. Нико нема права да нам онемогући такав јавни дијалог, као што нема права да од минорних проблема прави циркус који ће се, због огромних безбедоносних ризика, опет претворити у нове милионе евра материјалне штете и потоке крви, и који ће свима нама нанети непоправљиву моралну штету, показујући опет да у Србији нема праве демократије (владавине народа), и да наше власти не брину о народу који их је бирао.

Сваки родитељ у Србији јасно и гласно тражи: претворимо Србију у свакодневну параду правог поноса – поноса због новорођене деце која расту у срећним породицама, поноса због учионица пуних ђачке граје, поноса због милиона нових петица и десетки, због стотина хиљада нових радних места! Позовите онда и нас, родитеље, којима су деца Србије највећа брига и непрестана радост, и ми ћемо марширати с вама, просветари! Маршираћемо у име племенитог циља – да Србија не буде гробље него породилиште, вртић, школа, факултет! Да Србија буде свадба, а не сахрана!

Здрава породица – понос Србије! Пуне учионице-срећна Србија!

линк