Tvorac Grada

Naprednjački utisci iz Japana

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Naprednjački utisci iz Japana

Počalji  rouzvel taj Čet Okt 28, 2010 9:54 pm

Naprednjački utisci iz Japana

Stigoh i u taj Japan - majku im kinesku, koliko se putuje... Let je prošao dobro. Uspešno sam vrbovao posadu aviona da pređe u naše redove - pilot je ionako „naprednjačio" stjuardesu, tako da nisam morao podrobnije da mu obrazlažem naš program, barata suštinom!

Dočekali su me predstavnici vlade, sa svim pripadajućim počastima. Vlada nije mogao da dođe, opet se obeznanio od onog njihovog sakea pa nisu mogli da ga probude...
Nekoliko stotina hiljada, pardon, miliona, tačnije, desetina miliona građana Tokija izašlo je na ulice da pozdravi zamenika velikog belog samuraja, odnosno, mene, skandirajući - „Srbija do Tokija", „Hirošima je srce Srbije", „Pravda za Tomin kazan", i slično... Retko se smejem, još ređe zaplačem, ali sam ovog puta učinio oba! Podelio sam usput i 36 miliona pristupnica - sva je prilika da ćemo i ovde doći na vlast! Mislim da bi najbolje rešenje bilo da Toma nasledi cara, a ja ću se zadovoljiti skromnom premijerskom funkcijom...

Masa me je na rukama donela do ulaza u parlament gde sam imao zakazan sastanak sa najvišim predstavnikom zakonodavne vlasti Japana - čovek ima 195 centimetara! Inače, reč je o zaista uticajnom parlamentarcu, treći je zamenik osmog pomoćnika devetog asistenta četvrtog pripravnika na poslovima razvoja visoke tehnologije u skupštini - kod nas to zovu domar.

Dugo smo razgovarali o svemu, interesovao se za političke prilike u Srbiji, mogućnost ulaganja u našu privredu (ubedio sam ga da celokupnu ušteđevinu od 520 jena uloži u kupovinu placa u Kopnenoj zoni bezbednosti), ima li još karata za koncert Seke Aleksić i kako je moguće da naš predsednik stranke kupi stan od trista i nešto hiljada evra, samo od skromne plate i nešto kredita?!

- Radi kao Japanac, moj Jošida - kažem ja njemu, a on postiđeno gleda u zemlju.
- Radim i ja, ali zarađujem k'o Srbin - promumla, već spreman da izvrši ritualno samoubistvo, poznato kao harakiri.

- Polako, bre, čoveče, samoubistvo nije rešenje, barem ne za političare! Za običnu raju da, nje ima i previše, ali nas je malo, dragoceni smo! Ako zase.. š u politici idi u privatnike, diplomatiju, rešenje uvek postoji! Jednostavno, promeni stranku ako ništa drugo - održao sam mu bukvicu iz odgovornog političkog ponašanja i žrtvovanja zarad viših ciljeva. Da je harakiri rešenje Srbija bi bila u ozbiljnom deficitu političko-privrednog kadra...

Obišao sam zatim pogone „Tojote", „Micubišija", „Honde", „Kavasakija", „Suzukija"... I dogovorio velike poslove koji će pokrenuti našu posrnulu privredu - za jedno mesec dana stiže paket sa filterima, svećicama i bobinom za Tomin auto, kako bi nesmetano nastavio svoj misionarski rad po Srbiji.

Sa rukovodstvom „Sonija" sam dogovorio da se deci u našim enklavama na Kosmetu pod hitno pošalju plejstejšni, kako bi ta dva i po sata struje nedeljno što kvalitetnije iskoristili. Smatram da će gladno, golo i boso dete lakše zaboraviti na svoju muku ako mu misli okupiraš nečim, a kako ga lakše odgovoriti od tri obroka dnevno negoli video igricom.

Umalo da zaboravim, ovi iz „Tojote" su se interesovali za to kakva je šansa da se nešto „Zastavinih" delova ugrađuje u njihova vozila?! Nikakva, dok su ovi na vlasti, ali kad mi dođemo to će biti druga priča - uputićemo njihove inženjere u tajne zbog čega „jugo" za dvadeset godina nije morao da pretrpi nijednu izmenu u dizajnu i motoru...

Drugog dana posete obišao sam Hirošimu - i nije tako strašno kao što se priča! Polovina naših gradova i devedeset posto privrednog potencijala izgleda isto, ili još gore...
Obećao sam im pomoć u rekonstrukciji čim dođemo na vlast. Oduševljeno su prihvatili! Preporučio sam im majstore koji su kod Tome radili parket i pločice - Crnotravci, vrh!
Interesovalo ih je da li se u Srbiji bavimo borilačkim veštinama?! Naravno, borbom za vlast pre svega, uz želju da nikad ne dođemo na nju! Demonstrirao sam i neke tehnike - ostali su bez daha, doslovno! Slučajno sam ih šutnuo u ja. a, deo obuke, jbg!

Na kraju posete obišli smo i stadion „Nagoje", na kojem jedan od ulaza nosi ime u Piksetovu čast.
Rekli su mi da će svlačionica ubuduće nositi ime Tome Nikolića, zbog izuzetnih zasluga na polju hitrog presvlačenja političke košuljice i menjanja dresova sa nekadašnjim ideološkim neistomišljenicima.

Voleo bih da sam mogao još da ostanem u „zemlji izlazećeg sunca", ali moram da se vratim kući, u zemlju gde je sunce odavno zašlo... Dok mi ne dođemo na vlast - tad će biti zemlja nezalazećeg sunca, i gomile mesečara u foteljama, ne bio ja Aca Vučić, samurajev mali!

Izvor: Press
Piše: Mihailo Medenica
avatar
rouzvel

Број порука : 2
Join date : 28.10.2010
Age : 59
Локација : Beograd

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu